Manastir Crna Reka

Istorija manastira Crna Reka

Na samo tri kilometra od magistralnog puta, nadomak Novog Pazara ušuškan u šumi nalazi se manastir Crna Reka. Atar sela Ribarići je postao čuven po ovom manastiru.

Istorija manastira Crna Reka ne beleži podatke niti o tačnom vremenu nastanka manastira niti o tome ko ga je sagradio. Pa, ipak Srbija ne bi bila Srbija kada ne bi imala predanja. No, iako postoje predanja, ona se tiču samo vremena nastanka ove Svetinje, pa se prema jednom to zbilo u 13. veku, a prema drugom krajem 14. veka, to jest po završetku Boja na Kosovu.

Svakako, istorija manastira Crna Reka beleži da je osnivač prvog opštežića u Crnoj Reci bio Sveti Joanikije Devički. Kako dalje veli istorija, ovaj Svetac je svoj podvig dovršio i šumama Drenice, u oblasti Kosova i Metohije. Takođe, istorija ima i podatak da se ovaj svetac upokojio 1430. godine.

Manastir Crna Reka

Uz lečenje narkomana, te glavnu manastirsku crkvu koja se nalazi u pećini, manastir Crna Reka, u ataru sela Ribarići je jedinstven u Srbiji po još jednoj istorijskoj činjenici. Naime, poznato je da je istorija Srbije u većoj ili manjoj meri zasnovana na sukobima, ratovima i razaranjima brojnih srpskih manastira koje su rušili najviše turski osvajači, ali i mnogi drugi. No, manastir Crna Reka, Ribarići je najverovatnije jedini manastir u čitavoj Srbiji koji nikada u svojoj istoriji nije bio rušen.

Još jedna zanimljivost je vezana za manastir Crna Reka. Reč je o događaju koji dobro pamti i Srbija, ali i istorija samog manastira. Naime, 1687. godine u doba kada je drugi srpski srednjevekovni manastir napadnut, njegovi monasi su potražili spas upravo u manastiru u ataru sela Ribariće, u neposrednoj blizini Novog Pazara. Naime, monasi iz manastira Studenice su tom prilikom uz mnoge dragocenosti, sa sobom poneli i mošti srpskog kralja Svetog Stefana Prvovenčanog, koje ostaju u manastiru Crna Reka sve do 1696. godine.

Istorija manastira Crna Reka beleži i podatak da je najverovatnje 20 – ih godina 18. veka u manstiru radila prepisivačka delatnost, kao i škola u kojoj su se obrazovali monasi i sveštenici.

Iako manastir Crna Reka nije rušen, i on je kao i gotovo svi ostali srpski srednjevekovni manastiri doživeo razaranja od turske sile. Pa, tako istorija manastira beleži podatak da su Turci 1763. godine podmetnuli požar, u kome je bilo i stradalih. Nakon toga, monasi napuštaju manastir Crna Reka i ne zna se pouzdano gde su otišli, ali je manastir od tog događaja, pa sve do pred kraj 19. veka skoro, bio bez bratstva.

U periodu od 1898. do 1912. godine u okviru manastira je radila ” osnovna škola i internat za srpsku decu na teritoriji čitavog Ibarskog okruga “, kako je navedeno na zvaničnoj internet prezentaciji ovog manastira. Za tu svrhu je bio izgrađen i kameni konak.

Kasnije, početkom 20. veka su tadašnji ruski konzul iz Sremske Mitrovice, kao i konzuli Kraljevine Srbije, te Kraljevine Crne Gore bili smešteni upravo u manstiru Crna Reka, gde im je bilo i zvanično sedište. U osvit Drugog svetskog rata istorija manastira nanovo beleži da je manastir Crna Reka ostao potpuno pust.

Tek sa dolaskom jeromonaha Artemija Radosavljevića manastir Crna Reka, ali i selo Ribariće doživljava pravi procvat. Ovaj čestit čovek je 1978. godine bio postavljen za nastojatelja manastira Crna Reka, a već 1991. godine biva postavljen za Episkopa Raško – prizrenskog. Nažalost, zbog raskola u okviru samog vrha Srpske pravoslavne crkve, zbilo se mnogo ružnih stvari. Pa tako i ovaj čestit čovek biva smenjen sa ovog položaja, a nedugo zatim i monasi manastira Crna Reka odlučuju da napuste manastir zbog sramne odluge Srpske pravoslavne crkve da raščini ovog čestitog čoveka.

Vladika Artemije

Vladika Artemije

Sve to se bitno odrazilo ne samo na Srbe sa Kosova, već i na čitavu pravoslavnu veru, ali Bog sve vidi, to znamo i nećemo nikoga osuđivati. Jedno je sigurno, dnevni list ” Politika ” je 02. juna 2010. godine objavio vest da bratstvo manastira Crna Reka napušta manastir i to bez kanonskog otpusta. Naime, bratstvo manastira je pokušalo da traži kanonski otpust, ali administrator Eparhije Raško – prizrenske koji je došao na to mesto umesto čestitog vladike Artemija, mitropolit crnogorsko – primorski Amfilohije, je naveo da nema opravdanih razloga da monasi napuste manastir.

Ali, svako ko imalo razmisli o svemu, bez obzira da li je zainteresovan za ovu temu ili ne, sigurno će shvatiti o čemu se radi. No, bez želje da bilo čije delo osuđujemo, navešćemo samo to da je bratstvo manastira Crna Reka, tom prilikom u saopštenju navelo da ” je nemoguće da bratstvo ostane u kući i u koje je proteran naš duhovni otac “.

Takođe, naveli su da uopšte nisu saglasni sa odlukom Svetog arhijerejskog Sinoda da se vladika Artemije udalji iz Eparhije Raško – prizrenske koje je za njih jednostavno neprihvatljiva, kao uostalom i za gotovo sve Srbe iz ovih krajeva. No, to je ipak tema za neki drugi tekst.

Bilo kako bilo, tadašnje bratstvo manastira je napustilo manastir Crna Reka bez kanonskog otpusta, usled sramne odluke Srpske pravoslavne crkve, ali ipak nisu svi. U manastiru je ostao monah Mitrofan, kao i još trojica monaha, a administrator Eparhije Raško – prizrenske, mitropolit Crnogorsko – primorski Amfilohije je samo dva dana nakon odluke većine bratstva manastira da napuste Crnu reku i bez kanonskog otpusta imenovao protosinđela Jovana za novog nastojatelja ove svetinje.

Kada je otac Jovan stigao u manastir, sa njim dolaze još tri iskušenika. Pa, kako navodi dnevni list ” Politika ” u broju od 05. juna 2010. godine : …” bratstvo manastira trenutno broji osam članova “. Srećom po srspki živalj na ovim prostorima, Otac Jovan je izuzetno čestit monah i čovek, pa nastavlja da obnavlja manastir, kao i njegov prethodnih, takođe čestit čovek,  vladika Artemije.
A na zvaničnom internet sajtu manastira Crna Reka i danas možete pročitati podatke koji opisuju šta je sve nekadašnji Episkop Raško – prizrenski vladika Artemije učinio za ovu svetinje : ” To je početak period u kome Crna Reka polako izlazi iz anonimnosti u kojoj je tavorila punih 700 godina.

Otac Jovan

Otac Jovan

U tom periodu se vrši restauracija manastirskih objekata, gradi se most preko jezera Gazivode, probija se put do manastira, uvode se struja i voda, gradi se novi konak za uvećano manastirsko bratstvo. Od tada, Crna Reka postaje stecište velikog broja mladih i obrazovanih ljudi, koji su kasnije birani za episkope, igumane ili sveštenoslužitelje novooživljenih manastira u Eparhiji Raško – prizrenskoj, kojoj manastir i pripada. ”

Isceljenja i čuda

Pored svega navedenog, za manastir Crna Reka su vezana i brojna isceljenja i čuda. Sva isceljenja i čuda se vezuju za mošti Svetog Petra Koriškog Čudotvorca, koje se nalaze u manastiru.

Isceljenja koja su zabeležena, a o kojima se može pročitati i na internet prezentaciji manastira Crna Reka su se događala i u samom manastiru, ali i u njegovoj okolini. Svake godine na praznik kada se slavi Prepodoban Petar Koriški ( 18. juna ) se okupi puno naroda da se pokloni čudotvornim moštima Svetog Petra Koriškog.

O tome koliko je ovaj Svetitelj veliki ne govore samo brojna isceljenja, već i događaji koji se se zbili tokom Drugog svetskog rata. Naime, istorija manastira beleži svedočanstvo da su nemački vojnici želeli da iznesu mošti Svetog Petra Koriškog iz glavne manastirske crkve, ali : ” Kada su došli do vrata crkve kivot se nije dao pomeriti “.

crna reka zanimljivosti

Uz to, zabeležen je još jedan događaj a koji se zbio u doba kada su komunisti, bezbožnici bili na vlasti u našoj zemlji. Jedan takav, inače policajac je tokom trajanja Velikog narodnog Sabora na Petrovdan ušao u manastir Crna Reka i besno udarao po kivotu i ikonama, pri tom uzvikujući da nema Boga. Iako su ga meštani sela Ribariće, ali i ostali vernici koji su prisustvovali njegovom činu upozoravali i savetovali da prestane sa tim, kako ga ne bi stigla kazna, on se nije obazirao, veleći da ništa ne može da mu se desi, jer Bog ne postoji. Ali, kada je završio sa svojim sramnim činom i izašao iz manastira, već nakon pola sata, kako beleži istorija manastira, stigla ga je kazna. Kako je navedeno na zvaničnom sajtu ove Svetinje ” sišao je s uma “, pa je bio odveden odmah u bolnicu, a potom i u ludnicu, gde je ubrzo i umro.

Raspored bogosluženja

Jutarnja služba u manastiru Crna Reka radnim danima počinje u 5 časova ujutru, a Sveta Liturgija oko 5:30 časova, dok Večernja služba radnim danima počinje u 17 časova.

Nedeljom i praznicima Jutrenje počinje u 7 časova, Sveta Liturgija u 8, a Večernja služba, kao i radnim danima u 17 časova.

Arhitektura

Glavna manastirska crkva je posvećena Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu. Ono po čemu je manastir Crna Reka specifičan prvenstveno je njegova crkva. Naime, glavna crkva ovog manastira se nalazi u pećini. Njena osnova je pravougaona i ima jedan brod.

Uz glavnu crkvu, čija je arhitektura izuzetno zanimljiva, uzevši u obzir da je reč o crkvi koja se nalazi u pećini, u neposrednoj blizini manastira Crna Reka se nalaze i tri skita. Oni su posvećeni : Svetom apostolu i evanđelisti Luki, Svetom proroku Iliji i praocu Enohu, kao i Prepodobnom Siluanu Atonskom.

Ikone i freske

Istorija manastira beleži da je manastir Crna Reka živopisan u periodu između 1591. i 1602. godine. Zabeleženo je i da je ovu zanimljivu crkvu oslikao Longin, koji je bio čuveni zograf tog doba. Takođe, poznat je i podatak da je novac za izradu fresaka dao izvesni rab božiji Nikola, koji je prikazan na jednoj od fresaka u glavnoj crkvi manastira Crna Reka.

crna reka freske

Lečenje narkomana u manastiru Crna Reka

Na sreću ili žalost, ono po čemu se manastir Crna Reka pročuo svakako je lečenje narkomana. Kako je precizno navedeno na zvaničnoj prezentaciji manastira Crna Reka nadomak Novog Pazara, reč je o ” Pravoslavno misionarskom i duhovno – rehabilitacionom centru – Crna Reka “, koje vodi protojerej Branislav Peranović, a zahvaljujući čijem postojanju je Srbija dobila jedan od boljih centara za lečenje narkomana u regionu.

Međutim, iako je prva asocijacija mnogima kada čuju manastir Crna Reka, Ribarići – lečenje narkomana, trebalo bi znati da ovaj centar funkcioniše kao ” samostalna organizaciona celina nezavisna od manastira “, kako je navedeno na zvaničnoj internet stranici ovog manastira. Takođe, na sajtu je napomenuto i da je ovaj rehabilitacioni centar registrovan kod nadležnih službi.

U sklopu centra za lečenje narkomana se svakodnevno obavljaju bogosluženja, i to u kapeli koja je posvećena Svetom Simeonu Bogoprimcu.

Kontakt

Adresa na kojoj se nalazi manastir glasi : Manastir Crna Reka, 36 309 Ribarići, Srbija.

Ukoliko želite da stupite u kontakt sa bratstvom manastira, to možete učiniti na broj telefona 020 482 223 ili, pak putem elektronske adrese crnareka@gmail.com

Gde se nalazi manastir Crna Reka

Kada se kaže da je lokacija nekog manastira savršena, verujem da mnogi vernici pomisle prvo na ovaj manastir.

Možda je lokacija na kojoj se nalazi manastir Crna Reka, Ribarići najbolje data na zvaničnoj web prezentaciji manastira : ” Manastir je poput lastavičjeg gnezda priljubljen uz strmu stenu, visoko iznda korita reke ponornice Sovara ( Crna Reka ) i nadvijen je ogromnim masivima Mokre Gore i stoletnom šumom. ”

Lokacija manastira i Google mapa

Gradovi Novi Pazar i Tutin se nalaze u neposrednoj blizini manastira Crna Reka, koji je smešten u ataru sela Ribariće.

Za sve oni koji kreću put ovog manastira, vrlo važna napomena : poželjno je da mapa puta bude uz vas. Iz pravca Srbije do sela Ribiće se stiže Ibarskom magistralom. Kada stignete u selo Ribariće, treba da pređete preko jezera Gazivode i nastavite dalje asfaltnim putem. Vrlo brzo, taj asfaltni put prelazi u makadamski put, koji vas vodi pravo do manastira Crna Reka.

Video snimci

A ukoliko vas zanima kako izgleda manastir Crna Reka ili, pak kako besedi Otac Jovan, uživajte gledajući video snimke…