Manastir Grgeteg

Istorija manastira Grgeteg na Fruškoj Gori

Nedaleko od Novog Sada i Beograda, na Fruškoj Gori se nalazi pravo pravoslavno carstvo u malom, pa ne čudi zašto se za Frušku Goru često može čuti naziv Srpska Sveta Gora ili Mala Sveta Gora. Jedan od brojnih manastira na Fruškoj Gori je i srednjevekovni ženski manastir Grgeteg.

Istorija ovog manastira nas vraća u drugu polovinu 15. veka, mada se ni danas sa sigurnošću ne zna ni čija je zadužbina manastir Grgeteg na Fruškoj Gori, kao ni tačno vreme njegove gradnje. Pa ipak, postoji legenda da je manastir Grgeteg na Fruškoj Gori zadužbina srpskog despota Vuka Brankovića, koji je opevan i u srpskim narodnim pesmama kao Zmaj Ognjeni Vuk.

Despot Vuk Branković je bio unuk srpskog despota Đurđa Brankovića, a sin Grgura Brankovića, slepog hilandarskog monaha Germana. Ova legenda veli da je despot Vuk podigao manastir Grgeteg kako bi u njega smestio svog oca, monaha Germana. Prema toj legendi zadužbina Vuka Brankovića je podignuta 1471. godine. Međutim, istorija ima podatak da je Zmaj Ognjeni Vuk živeo do 1459. godine, pa je to i jedan od osnovnih razloga zašto se ova legenda ne uzima kao istinita.

Manastir Grgeteg

Ono što se uzima kao zvanična istorija manastira jeste pretpostavka da je manastir Grgeteg sagrađen, zapravo 1459. godine. Prvi materijalni dokaz o postojanju ovog manastira istorija nalazi u turskim zapisima koji potiču iz 1546. godine.

Poznato je, takođe da je manastir Grgeteg na Fruškoj Gori tokom 17. veka bio napušten, te da ga početkom 18. veka, 1708. godine obnavlja mitropolit Isaija Đaković, koji je na tada bio na čelu Krušedolske, to jest Karlovačke mitropolije. Kako je episkop Isaija zajedno sa grofom Đorđem Brankovićem u Beču sastavio zahteve za Beogradski zbor, istorija poseduje zvaničan podatak da je 21. avgusta 1690. godine upravo episkop Isaija od ugarskog kralja Leopolda I dobio sva tražena prava.

Nakon Velike seobe Srba, isti taj ugarski kralj je upravo episkopu Isaiji dao na dar ženski manastir Grgeteg na Fruškoj Gori na doživotno uživanje i to zajedno sa svim manastirskim posedima. Vremenom, episkop Isaija postaje mitropolit, te ženski manastir Grgeteg na Fruškoj Gori proglašava mitropolilijskim dobrom.

Tokom Drugog svetskog rata, istorija manastira beleži veliko stradanje, a tada je srušen i deo konaka i zvonik.

Danas se u okviru kompleksa manastira Grgeteg na Fruškoj Gori nalaze : glavna crkva posvećena Prenosu moštiju Svetog Oca Nikolaja, kapela posvećena Rođenju Presvete Bogorodice, kapela posvećena prepodobnom Serafimu Sarovskom i konaci.

Nastojatelj manastira je arhimandrit Dositej Miljkov. Ono po čemu je danas još poznat manastir Grgeteg su krštenja i venčanja koja se u njemu obavljaju.

Ženski manastir Grgeteg na Fruškoj Gori se nalazi na nadmorskoj visini od 274 metra, a od Beograda je udaljen tek nešto više od 70 kilometara. Smešten je na oko 30 kilometara udaljenosti od prestonice Vojvodine i na oko 10 kilometara od Iriga.

Arhitektura manastira Grgeteg na Fruškoj Gori

Istorija manastira beleži podatak da je arhitektura prvobitne glavne crkve manastira Grgeteg na Fruškoj Gori bila vrlo jednostavna, te da je kamen korišćen kao osnovni materijal za njenu gradnju. Zabeleženo je, takođe da je 1770. godine ova crkva praktično zamenjena novom, koja je građena u stilu baroka. Tom prilikom, glavna manastirska crkva dobija i zvonik.

Grgeteg arhitektura

Početkom 20. veka, tačnije 1901. godine glavna crkva biva obnovljena, a projekat je radio austrijski arhitekta, Herman Bole. Tom prilikom, pored glavne crkve, bivaju obnovljeni i konaci u manastiru Grgeteg na Fruškoj Gori.

Smatra se da je za današnji izgled ovog srednjevekovnog manastira zaslužan nekadašnji arhimandrit manastira Ilarion Ruvarac, koji je, kako beleži istorija manastira još 1899. godine započeo radove na restauraciji manastira.

Ikone i freske

Kao posebna zanimljivost vezana za manastir Grgeteg na Fruškoj Gori se svakako izdvaja podatak da je današnji ikonostas radio čuveni srpski slikar, Uroš Predić.

grgeteg ikone freske

No, kako beleži istorija manastira prvobitni ikonostas je radio Jakov Orfelin i to 1774. godine, a ovaj ikonostas se nalazio u glavnoj manastirskoj crkvi sve do 1901. godine.

Nažalost, unutrašnjost glavne manastirske crkve nije živopisana, pa i ako ne postoje freske, ukrašena je takozvanim floralnim ukrasima.

Ikone koje se nalaze na ikonosasu su rađene od više različitih vrsta materijala, a na prvom mestu od mermera, gipsa i kovanog gvožđa, za razliku od ikonostasa u mnogim drugim manastirima, koji su najčešće rađeni od drveta. Središnja kompozicija na ovom ikonostasu prikazuje scenu Tajne večere.

Kada se pomenu ikone ovog manastira, često se pomisli na čuvenu ikonu Bogorodice Trojeručice, čija kopija se danas nalazi u manastiru Grgeteg na Fruškoj Gori.

Zanimljivosti i čuda

Kada su u pitanju zanimljivosti vezane za ženski manastir Grgeteg svakako prvo što ćete čuti jeste podatak da je ikonostas u glavnoj manastirskoj crkvi, koja je posvećena Prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja, oslikao naš veliki umetnik, Uroš Predić.

grgeteg zanimljivosti

Čini se da je manastir Grgeteg na Fruškoj Gori postao poznat i po svojim arhimandritima. Kako beleži istorija manastira od ukupno 17 arhimandrita koji su u periodu do početka Drugog svetskog rata bili na čelu ovog manastira, njih čak 11 je izabrano za episkope, a German Anđelić i za patrijarha, u drugoj polovini 19. veka.

Zanimljivosti vezane za ženski manastir Grgeteg na Fruškoj Gori se odnose i na manastirsko groblje, to jest na znamenite ljude koji su na ovom groblju sahranjeni, a među kojima se izdvaja čuveni srpski istoričar, Ilarion Ruvarac.

U Muzeju Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu se i danas čuva jedna od zanimljivosti iz ovog manastira. Reč je o epitrahilju koji potiče iz 1533. godine, a radila ga je Jelena Crnojević. Ono po čemu je ovaj epitrahilj specifičan jeste što je goblenski rad na crvenoj svili od koje je sačinjen rađen većim delom od svile, za razliku od epitrahilja iz ostalih manastira na Fruškoj Gori, gde je rađen metalnom žicom. Autorka ovog epitrahilja, Jelena Crnojević je koristila različite boje, pokušavajući da dočara rad srednjevekovnih zografa koji su slikali freske.

Uz čuda koja se vezuju za manastir Grgeteg na Fruškoj Gori se često pominje i ime nastojatelja manastira oca Dositeja. Razlog za to je što je ovaj bogougodan čovek preneo telo jedne monahinje iz manastira Svete Ane, nadomak mesta Dalj. Naime, Mati Anastasija je decenijama bila monahinja u manastiru Svete Ane. Dve monahinje, Mati Anastasija i Mati Teodora su boravile u ovom manastiru nadomak Dalja u doba neposredno pred izbijanje rata. Kako su obe bile u poodmaklim godinama, Otac Dositej im obeća da će doći po njih i povesti ih u manastir Grgeteg na Fruškoj Gori.

Nažalost, dogodilo se da kada je došao ponovo u manastir, iako je od obećanja datog monahinjama prošlo svega nekoliko dana, Mati Anastasija se već upokojila, dok je Mati Teodora ostala potpuno sama, Zbilo se to 1991. godine, a kako je Mati Teodora bila težak invalid, te imala samo jednu nogu, Otac Dositej je odmah povede u manastir Grgeteg na Fruškoj Gori, dok je Mati Anastasija ostala sahranjena na lokalnom groblju u Dalju. U to doba, u manastiru Grgetegu počinje tek da se formira ženska monaška zajednica, a Mati Teodora svojom blagošću mnogo doprinosi manastiru. Ipak, morila ju je tuga što je Mati Anastasija ostala na daljskom groblju. Često je znala da kaže da je zadovoljna svime, osim što joj je duhovna majka ostala na groblju u Dalju. A, Otac Dositej ju je uveravao da će preneti njeno telo, kada se ukaže prilika za to. A prilika se ukazala nakon par godina.

Kako veli Otac Dositej, bio je prinuđen da učini nešto poluilegalno, uzevši u obzir da je u to doba u Dalju vlada potpuni haos. Pripovedajući Ocu Gavrilu iz manastira Lepavine o ovom događaju, on Dositej je rekao : ” Kad sam došao u Dalj, vidim da je tamo potpuna konfuzija: razne vojske, razni ljudi… Video sam da je to sada veliki problem. Otac Duško Simin, prota koji je tada bio sekretar eparhije Sremske, i ja rešimo da to ipak odmah obavimo. Nađemo nekog grobara da što pre otkopamo grob. Svesno smo radili sada vec poluilegalno, jer vaditi papire u toj konfuziji bilo je gotovo nemoguce… Moram da priznam da sam ja zaista mislio da su to samo kosti, te da ce sve moci dosta brzo da se obavi.

Tako smo i uradili. Našli smo grobara, otkopali grob, kad ono – č u d o . Telo mati Anastasije je bilo potpuno celo…”

Kontakt

Zvanična adresa na kojoj se nalazi manastir Grgeteg na Fruškoj Gori glasi : Manastir Grgeteg, 22 406 Irig, Srbija.

Ukoliko želite da stupite u kontakt sa monahinjama ovog manastira, to možete učiniti i na broj telefona 022 464 199.

Lokacija manastira i google mapa

Među mnogim manastirima koji su smešteni na Fruškoj Gori, izdvaja se lokacija ovog manastira.

Kada krenete put manastira Grgeteg, mapa vam definitivno neće biti potrebna, jer je do Fruške Gore vrlo jednostavno doći, a naročito ukoliko dolazite iz pravca Novog Sada. Iz pravca Novog Sada idete preko Iriškog venca, a kada prođete kroz mesto Irig, samo pratite putokaze i ubrzo ćete naići na skretanje za manastir Grgeteg na Fruškoj Gori.

Mapa puta vam može, možda biti od koristi ukoliko dolazite iz pravca Beograda, mada je i u tom slučaju vrlo jednostavno doći do ovog manastira. Kada autoputem iz Beograda dođete do mosta na Beški te petlje na njemu, skrećete levo, prateći putokaz za Bešku. Kada prođete kroz Bešku, sledi mesto Maradik, a potom ćete ugledati putokaz za manastir Krušedol. Sledi Krušedol Prnjavor, gde treba da skrenete desno, vodeći računa o putokazu koji pokazuje pravac za manastir Grgeteg na Fruškoj Gori. Od skretanja u Krušedol Prnjavoru do manastira imate nešto manje od 5 kilometara puta.