Manastir Hilandar – Sveta Gora

Šta je Sveta Gora i gde se nalazi

Sveta Gora je autonomna monaška država, koja je pod suverenitetom Republke Grčke. Nalazi se u severnom delu zemlje, u oblasti Makedonije, čiji je glavni grad Solun.

Sveta Gora je sedište čak 20 pravoslavnih manastira, a nalazi se na trećem poluostrvu Halkidikija, Atosu, na severu Grčke.

Atos je i poluostrvo i istoimeni planinski venac. Administrativni centar Svete Gore je grad Kareja, a zvanični jezik je grčki, mada igumani i monasi mahom govore i engleski jezik. Na ovom svetom mestu mogu živeti samo monasi.

Prema postojećim istorijskim podacima Sveta Gora je osnovana 963. godine, a prvi manastir koji je tom prilikom osnovan je manastir Velika Lavra. Monah Atanasije osniva ovaj manastir, koji je bio pod zaštitom vizantijskog cara. Ubrzo se Sveta Gora osamostalila, ali usled Krstaških ratova je bila prinuđena da zatraži zaštitu od katoličkog poglavara, sve dok nije ponovo obnovljeno Vizantijsko cartstvo. Tako je bilo sve do 15. veka, kada Vizantija propada, a Sveta Gora potpada pod vlast Osmanlija. Surovi Turci su nametnuli visoke poreze svetogorskim manastirima, ali ih uglavnom nisu pljačkali.

sveta gora

Srećom, Sveta Gora doživljava preporod tokom 19. veka, kada se broj monaha znatno povećava. Turci su proterani nakon Prvog balkanskog rata, ali je usledio sukob između Rusije i Grčke oko prevlasti nad ostrvom, koji je srećom kratko trajao i od tada, pa do današnjih dana Sveta Gora se nalazi pod suverenitetom Grčke.

U svetovnom smislu, Sveta Gora je pod jurisdikcijom Republike Grčke, dok je u duhovnom smislu direktno pod jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije, čije je sedište u nekadašnjem Konstantinopolju, a današnjem Istanbulu.

Igumanija Svete Gore je sama Presveta Bogorodica, a svi svetogorski manastiri su takozvani AVATON, što se prevodi kao ” ne kročiti “, pa kako je reč o muškim manastirima u njih ne smeju da kroče ženske noge, odnosno zabranjen je ulaz ženama. Uz to, nije samo zabranjen ulaz ženama, već i svima koji doću na tle Svete Gore bez najave, a za pripadnike drugih veroispovesti je takođe potrebna posebna dozvola. Često se u poslednje vreme dovodi u pitanje ovaj kanon, ali mora se priznati da o tome polemišu ljudi koji nisu dovoljno informisani, tako da se ovom priliko nećemo osvrtati na te diskusije.

Carsku Lavru, odnosno najznačajnije telo Svete Gore čini pet manastira: Velika Lavra, Iviron, Vatoped, Hilandar i Dionisijat. Svake godine se bira Prot Svete Gore, koji je na čelu Svete Gore. S tim što se Prot bira iz jednog od pet manastira koji čine Carsku Lavru.

U Kareji, koja je administrativno sedište Svete Gore se nalazi Sveštena opština, u kojoj se nalaze predstavnici, to jest antiprosopi svakog od ukupno 20 svetogorskih manastira. Inače, u Kareji su smešteni i konaci svih manastira, osim manastira Kutlušuma, koji se nalazi u neposrednoj blizini Kareje. Uz to, grad kao i gotovo svaki drugi grad , tako i Kareja ima i : poštu, telegraf, carinsku i policijski službu, ambulantu i prodavnice. U Kareji živi oko stotinu monaha, a Saborna crkva Uspenja Presvete Bogorodice se smatra najstarijom na Svetoj Gori i čuva mnoge čudotvorne ikone. Između ostalog i čudotvornu ikonu Majke Božije Dostojno Jest i čudotvornu ikonu Hrista Spasitelja. U keliji Svetog Save Srpskog se čuva još jedna čudotvorna ikona, nadaleko čuvena Bogorodica Mlekopitatelica ili Mlekopitateljnica.

Na Svetoj Gori, pored navedenih pet manastira koji čine Carsku Lavru postoji još njih 15. Svaki od manastira iz Carske Lavre je praktično nadređen ostalim manastirima. Svi manastiri Svete Gore su podeljeni u pet grupa i to: manastir Velika Lavra je nadređen manastirima : Dohijar, Ksenofont i Esfigmen. Manastir Vatoped je u grupi sa manastirima : Kutlumuš, Karakal i Stavronikita. Manastir Iviron sa manastirima : Pantokrator, Filotej i Simonopetra. Manastir Hilandar sa manastirima : Ksiropotam, Sveti Pavle i Grigorijat, a manastir Dionisijat sa manastirima : Zograf, Pantelejmon i Konstamonit.

Uz srpski manastir Hilandar, na Svetoj Gori postoje i gruzijski manastir Iviron, bugarski manastir Zograf, ruski manastir Svetog Pantelejmona, poznat i kao Rosik ili Rusik.

Istorija manastira Hilandar na Svetoj Gori

Istorija srpskog manastira Hilandar nas vodi u doba pred sam kraj 12. veka kada su veliki župan Stefan Nemanja, tada monah Simeon i njegov sin, monah Sava osnovali ovaj manastir. Zbilo se to 1198. godine.

Prvobitno je manastir Hilandar izgradio Georgije Helandarios, grčki monah. Kasnije su Stefan Nemanja i njegov sin Sava obnovili prvobitni manastir Hilandar, a nedugo po osnivanju manastira umire Stefan Nemanja, 1200. godine, upravo u svojoj novoj zadužbini.

istorija manastira hilandar

Kasnije su manastir Hilandar pomagali mnogi srpski vladari: Stefan Uroš I, kralj Milutin, koji je 1320. godine podigao novu crkvu posvećenu Vavedenju Bogorodice, na mestu nekadašnje crkve, zatim car Dušan, koji je bio car svih Srba i Grka, pa se u doba njegove vladavine i Sveta Gora nalazila pod njegovom upravom i, kako beleži istorija, to je bilo doba najvećeg prosperiteta manastira Hilandar. No, nisu samo srpski vladari i vlastela pomagali manastir Hilandar.

Činili su to i ruski vladari, pećki patrijarsi, ali i bugarski i grčki monasi koji su u teškim vremenima za čitav srpski narod uspeli da očuvaju manastir Hilandar. Kasnije je o manastiru brinuo srpski knez Miloš Obrenović, a monasi i iguman manastira Hilandar su često pomagali grčkom narodu u borbi za slobodu protiv turskog okupatora. Manastir je pomagao i knez Aleksandar Obrenović, koji je bio od velike pomoći samom bratstvu manastira kada je trebalo da reše spor sa bugarskim sveštenstvom, koji se vodio oko uprave nad samim manastirom. I kralj Petar I Karađorđević je posetio manastir Hilandar.

Početkom 21. veka je manastir Hilandar mnogo stradao, kada je izbio nezapamćen požar, koji je znatno oštetio manastir.

Zanimljivo je da su i danas vidljivi ostaci nekadašnjeg manastira Helandariona, na čijim temeljima je manastir Hilandar podignut.
Povelja o osnivanju manastira koju je svojeručno pisao monah Sava je bila sačuvana sve do Drugog svetskog rata i to u zgradi Narodne biblioteke Srbije u Beogradu. Nažalost, tokom nemačkog bombardovanja Beograda, 06. aprila 1941. stradala je i zgrada Narodne biblioteke i mnogi spisi koje je čuvala, pa i originalna Hilandarska povelja.

Nakon prve povelje koju je dobio od vizantisjkog cara, monah Sava ubrzo po osnivanju i uspostavljanju monaškog bratstva uspeva da izdejstvuje još jednu povelju, koja će umnogome uticati na istoriju manastira. Naime, ova druga povelja praktično izjednačava manastir Hilandar sa ostalim manastirima Svete Gore, a tom poveljom se manastiru dodeljuje i metoh, nekadašnji manastir Zig, koji je bio u ruševinama, a nalazi se u unutrašnjem delu poluostrva Halkidiki.

Legenda

Legenda koja se vezuje ne samo za manastir Hilandar, već i za čitavu Svetu Goru se odnosi najpre na osnivanje monaške države, te na zabranu ulaska ženama na tle Svete Gore. Naime, ta legenda govori o Bogorodici koja je putovala prema Kipru, kako bi posetila tamošnjeg episkopa. Legenda kaže da je sa Bogorodicom bio i Sveti apostol Jovan.

U to doba je Atos bio paganski. Dogodilo se da je brod kojim je plovila Bogorodica zadesila oluja i to baš u blizini ovog polusotrva, te se oni usidriše u neposrednoj blizini današnjeg svetogorskog manastira Iviron. Kako kaže dalje legenda, Bogordica je bila oduševljena prizorom ovog poluostrva i zamolila je Isusa da ga blagoslovi, te da ovo poluostrvo postane njen vrt.

Legenda dalje veli da se začuo glas koji je izgovorio sledeće : ” Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, Raj i Nebo spasenja za one koji traže spasenje. ” I od tada je poluostrvo postalo vrt majke Božije, a u koji je zabranjen ulaz ženama.

Zanimljivosti o manastiru Hilandar

Zanimljivosti vezane za manastir Hilandar su brojne. A najviše se vezuju za čudotvorne ikone koje se nalaze u sklopu manastira.

Uz to, postoji i zanimljivost vezana za to što je zabranjen ulaz ženama na Svetu Goru. Naime, postoji legenda da je 442. godine ćerka Teodisija Velikog krenula u posetu manastiru Vatopedu. Ali, tom prilikom je začula glas za koji se tvrdilo da je Bogodičin. Taj glas joj je naredio da odstupi sa zemlje Svete Gore.

Iako je dugo trajalo uverenje da je zabranje ulaz ženama na Svetu Goru, koji je nadsve strogo poštovan, jedna srpska carica, bugarskog porekla je čini se, prekršila ovo vrlo poštovano pravilo. Bila je to supruga velikog srpskog cara Dušana Silnog, carica Jelena. Zabeleženo je da je car Dušan sa svojom suprugom Jelenom i njihovim sinom kraljevićem Urošem boravio na Svetoj Gori od avgusta 1347. do aprila naredne godine. U to doba je u čitavoj Evropi vladala epidemija kuge, koja je odnela mnoge živote. Tako je car Dušan odlučio da spas za sebe i svoju porodicu pokuša da pronađe na Svetoj Gori, koja je bila izolovana. Ali, kako je ženama bilo zabranjeno da kroče na tlo Svete Gore, postoji predanje da su je uneli na nosilima. No, sama činjenica da je boravila gotovo osam meseci na Svetoj Gori sasvim jasno ukazuje da je morala i da gazi po tlu Svete Gore. Pa iako je car Dušan sa svojom porodicom pomogao mnoge svetogorske manastire, a njegova supruga obnovila keliju Svetog Save koja se nalazi u Kareji, postoji pretpostavka da je jedan od osnovnih, ako ne i jedini razlog zbog koga car Dušan nije kanonizovan za sveca upravo taj što je prekršio pravila Svete Gore. Iako je pokušao da svoju odluku opravda time da ne tle Svete Gore ne stupa žena, već carica, uzevši u obzir da je u to doba Dušan bio car Srba i Grka, čini se da Crkva nije uzela ovaj razlog kao opravdan za njegov postupak.

Sledeća zanimljivost se vezuje za mesto gde je bio sahranjen Sveti Simeon. Naime, nakon smrti, 13. februara 1200. godine monah Simeon je sahranjen u crkvi Vavedenja Bogorodice, koja više ne postoji i na čijem mestu je kralj Milutin sazidao novu crkvu. Još uvek je sačuvano usmeno predanje da je iz groba monaha Simeona, potonjeg Svetog Simeona nikla ” čudesna loza “, koja uvek daje plodove.

Arhitektura manastira Hilandar

Arhitektura srpskog manastira Hilandar na Svetoj Gori se ne odnosi samo na sam manastir, već i na bedeme kojima je okružen. Oko čitavog kompleksa ovog manastira se nalaze odbrambeni bedemi, koje nadvisuju pirgovi. U sklopu manastirskog kompleksa se nalaze i kapele, paraklisi, monaška trpezarija, ali i bolnica i mnogi drugi objekti.

arhitektura hilandar

Sve građevine manastirskog kompleksa odlikuje arhitektura vizantisjkog stila, a podovi i balkoni su mahom izrađeni od drveta. Glavna manastirska crkva, koju je na temeljima stare crkve posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice podigao srpski kralj Milutin 1320. godine je takođe rađena u vizantisjkom stilu, ali sadrži i elemente drugih škola, a na prvom mestu konstantinopoljske, te solunske i atonske. Pod ove crkve je ukrašen mozaikom, a ovoj crkvi je dozidana i priprata u doba kneza Lazara, oko 1380. godine.

Uz glavnu crkvu, manastirski kompleks čini jo dvanaest manjih objekata, crkava i kapela.

Freske i ikone

Freske i ikone manastira Hilandara su, čini se jedno od njegovih pravih bogatstava. Najstariji živopis u manastiru datira iz 13. veka, a smešten je u pirgu Svetog Đorđa, u njegovoj unutrašnjosti i na spoljnom zidu.

Freske koje se nalaze na tavanu monaške trpezarije datiraju iz 20 – ih godina 14. veka. Kasnije je ponovo oslikana, a to je učinio 1621. godine Georgije Mitrofanović, inače hilandarski monah, koji se smatrao jednim od najuglednijih slikara toga doba.

Ikona Bogorodice Trojerucice

Ikona Bogorodice Trojerucice

U manastirskoj riznici se nalaze brojne ikone, čak oko njih pet stotina. Među njima postoje ikone koje su poznate širom sveta. Neke od njih su: ikona Bogorodice Trojeručice, koja se nalazi u Sabornoj crkvi manastira Hilandar i jedna je od najčuvenijih pravoslavnih ikona, ikona Bogorodice Odigitrije ( Putevoditeljke ) za koju se smatra da je nastala u 13. veku, najstarija ikona manastirske riznice jeste mozaička ikona Bogorodice Odigitrije, za koju se veruje da je nastala početkom 13. veka, a tu su i ikone : Hrista Pantokratora, Vavedenja Bogorodice, Svetog Arhanđela Gavrila, Svetog jevanđelista Mateja, Svetog jevanđelista Luke, Svetog Dimitrija i mnoge druge.

Nakon požara koji je zahvatio manastir Hilandar 2004. godine restauriran je deo ikona.

Gde se nalazi manastir Hilandar

Jedini srpski manastir na tlu bratske nam Grčke je manastir Hilandar.

Smešten je u severnom delu Grčke, na trećem poluostrvu Halkidikija koji nosi naziv Atos ili Sveta Gora. Do Svete Gore se stiže od Soluna, preko Uranupolisa, pa dalje brodićem do Svete Gore.

Kontakt

Adresa manastira Hilandar na Svetoj Gori glasi : Agios Oros 603 86, Grčka.

Broj telefona manastira je 0030 2377 023 797. Međutim, iako postoji broj telefona na koji možete dobiti sve neophodne informacije, lako se može dogoditi da se monasi ne jave na njega, a zbog brojnih obaveza koje imaju u manastiru. Vreme u kome se monasi i mogu javiti na ovaj broj telefona je uglavnom u periodu od 8:30 do 9:30 ujutru, te između 11 i 12 časova prepodne.

Svakako, najpreporučljiviji način komuniciranja sa bratstvom manastira Hilandar na Svetoj Gori jeste putem faksa. Trenutno je za posete manastiru zadužen otac Simeon, pa je najbolje poslati faks na broj 0030 23 77 023 494 sa naznakom: BLAGOSLOV ZA POSETU HILANDARA – OCU SIMEONU.

Imajte na umu da je često potrebno i po nekoliko meseci ranije se obratiti manastiru sa zahtevom za posetu, a posebno ukoliko se radi o grupnim posetama. Takođe, prilikom slanja faksa neophodno je navesti sve potrebne podatkke o licu ili licima koja žele da posete manastir Hilandar – Sveta Gora. To podrazumeva: puno ime i prezime, broj pasoša, zanimanje, tačan datum kada će osoba stupiti na tlo Svete Gore i kontakt telefon. Dobro je i da na kraju faksa zamolite manastir, odnosno monahe da najave vaš ulazak u Svetu Goru.

U određenim slučajevima vam za kontakt može biti od pomoći i ” Zadužbina Svetog manastira Hilandara “, koja se nalazi u prestonici Srbiji, u ulici bulevar vojvode Mišića 71, na Novom Beogradu. Njihov broj telefona je 011 3692 004, kao i broj telefona 011 3690 602.

Lokacija manastira i Google mapa

Mapa će vam sigurno olakšati snalaženje, mada se do svetogorskog manastira stiže prilično jednostavno: od Beograda do Soluna, pa dalje do Uranupolisa. Do Soluna se stiže autobusom, avionom ili sopstvenim automobilom. Od Soluna do Uranupolisa se može stići ili autobusom ili taksijem. A potom se od Uranupolisa putuje brodom do Svete Gore. Kada brodic stigne do Svete Gore, prva stanica na kojoj stane, Jovanjica je zapravo pristanište za manastir Hilandar – Sveta Gora. Od pristaništa je manastir Hilandar udaljen oko deset kilometara, a u pristaništu čeka manastirski prevoz koji je besplatan.


2 Responses

  1. Cetkovic 2 godine ago
    • admin 2 godine ago
error: Sadržaj je zaštićen !!