Manastir Praskvica

Svi koji su imali prilike da posete ovu Svetinju koja je jedna od mnogih koju Crna Gora ima su saglasni da pogled koji se pruža od nje ostavlja bez daha. Jednim pogledom se obuhvati sve : Budva, Sveti Stefan, Miločer i lepota Jadrana, što uz lepotu samog manastira Praskavica predstavlja hranu i za oči i za dušu.

Istorija manastira Praskvica, Crna Gora

Iako istorija manastira ne poseduje validan podatak o tome, ostalo je predanje da je na mestu današnjeg manastira postojala Svetinja još tokom 11. veka, ali se ne zna ko ju je sagradio. Ipak, prvi validan podatak koji poseduje istorija manastira Praskvica datira s početka 15. veka. U to doba je Zetom vladao Balša III Stracimirović, a istorija manastira poseduje dokument u kome je navedeno da on daruje posede manastiru Praskvica. U Kotorskom zalivu se i danas čuva ovaj dokument, a postoje i njegova dva prevoda, na italijanski i crkveno slovenski, koja su nastala kasnije.

Manastir Praskvica crna gora

Smatra se da je glavnu manastirsku crkvu 1413. godine sagradio upravo Balša III, koji je bio gospodar Zete, koji je pripadao plemenu Paštrovića. Glavna manastirska crkva je posvećena zaštitniku plemena Paštrovića, Svetom Nikoli.

Među zanimljivosti vezane za manastir Praskvica se svrstava i postojanje kamenog stola na platou u blizini ove Svetinje. Nekada se nazivao ” Sto od pravde “, a služio je za zasedanje viđenijih ljudi toga doba koji su pripadali plemenu Paštrovića. Tu se održavao zbor odnosno bankada ( od italijanske reči, a u značenju klupa ). I danas se prilikom posete manastiru može videti ova kamena klupa, na kojoj su donete mnoge važne odluke, koje beleži i zvanična istorija.

Istorija manastira ne poseduje podatke o dešavanjima vezanim za manastir Praskvicu, sve do druge polovine 18. veka. Ono što se zna o tom periodu jeste da je carska Rusija pomagala ovaj manastir, a o novčanim prilozima ruske carice Katarine II, te carevima Pavlu i Aleksandru Prvom su postojali i materijalni dokazi.

Poznato je da su se tokom druge polovine 18. veka pripadnici plemena Paštrovića borili protiv vojske Napoleona Bonaparte, koji su u to doba okupirali Primorje. Iz tog razloga su francuski vojnici opljačkali manastir Praskvicu, pa čak uništili veliki deo arhive. Predanje je zabeležilo da se nekoliko dana čitavo more u okolini Svetog Stefana belelo od papira koje su pocepalli i pobacali u more francuski vojnici, a koji su pripadali manastiru. Istorija navodi podatak da su francuski vojnici streljali kaluđere koji su se tada zadesili u manastiru.

Manastir Praskvica

Polovinom 19. veka arhimandrit Sinesije Davidović, jeromonah Josif Mitrović i lokalno stanovništvo obnavljaju glavnu manastirsku crkvu, posvećenu Svetom Nikoli.

Tokom razornog zemljotresa 1979. godine manastir Praskvica je prilično oštećen.

Nedaleko od manastira Praskvica i glavne manastirske crkve Svetog Nikole se nalazi i omanja crkva Svete Trojice.

Manastir Praskavica se nalazi pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, muški je i aktivan, a na njegovom čelu se nalazi Otac Dimitrije.

Arhitektura manastira Praskvica, Sveti Stefan

Glavna crkva manastira Praskvica je jednobrodna građevina, a nad njom se nalazi specifična, osmostrana kupola.

Arhitektura građevine podseća na mnoge crkve širom Srbije, građene raškim stilom arhitekture. Apside su polukružne, a sama građevina ima bogate ukrase, među kojima se posebno izdvajaju rozete. A zvonik crkve Sveti Nikola je posebno zanimljiv jer je takozvani ” zvonik na preslicu “.

Ikone i freske

Posebno bogatstvo, pored bogate manastirske riznice svakako su ikone i freske koje se i danas mogu videti u manastiru.

Freske karakteriše uticaj vizantijskog fresko slikarstva, uz primetne nove tendencije u fresko slikarstvu. Stare freske su otkrivene 1957. godine i to u pevničkom prostoru, ispod sloja kreča, dok su konzervatorski radovi sprovedeni tek u periodu između 1961. i 1968. godine. Tom prilikom je utvrđeno da su freske nastale u periodu između 16. i 18. veka.

Ikone koje se nalaze u okviru ikonostasa imaju odlike neobaroka i smatra se da su nastale 1863. godine, te da ih je načinio grčki slikar Nikola Aspioti, koji je bio poreklom sa Krfa.

Zanimljivosti o manastiru

Među zanimljivosti koje se vežu za manastir Praskvica svakako je i ona u kojoj se pominje Jegor Stroganov, a koju će vam gotovo sigurno rado ispričati monasi ili Otac Dimitrije, starešina ove Svetinje. O neverovatnom poduhvatu ovog Rusa postoji i spomen ploča na kojoj je navedeno da je put koji povezuje more i manastir načinio svojom jednom rukom ( drugu je izgubio u dvoboju ) ovaj kaluđer poreklom iz Rusije, početkom 19. veka. Pomenutu spomen ploču koja pominje Jegorov put su podigli ” zahvalni seljani ” 1971. godine. Međutim, tu zanimljivosti ne prestaju. Lako se može dogoditi da vam upravo Otac Dimitrije ispriča i priču vezanu za ćerku Jegora Stroganova.

Praskvica zanimljivosti

Naime, ova hrabra devojka je imala tu nesrćnu sudbinu da se zaljubila u čoveka koji je hteo samo da je iskoristi. Zato je njen otac pozvao svog nesuđenog zeta na dvoboj. U tom dvoboju je izgubio ruku, ali je uspeo da ubije čoveka koji je iskoristio njegovu erku. Međutim, tu priči nije kraj… Jegorova ćerka beži od kuće, a otac pokušava da je pronađe. Nakon dugog niza godina, kada je izgubio i poslednju nadu da će je pronaći dolazi u manastir Praskvicu i saopštava tadašnjem starešini da se zavetovao na ćutanje do kraja života. Starešina i ostali monasi to maksimalno poštuju, a Jegor deset godina, dan za danom gradi put, koji i danas povezuje manastir Praskvicu sa morskom obalom.

Nekako ubrzo po Jegorvom dolasku, manastir Praskvica postaje bogatiji za još jednog mladog ” monaha “, kome je bilo ime Jelisej. Jelisej postaje omiljen među sabraćom, ponapre zato što ga je krasio neverovatan glas, pa su svi uživali da slušaju njegovo pojanje, ali nikako nije prihvatao želju starešine da se rukopoloži za jeromonaha, pravdajući se da nije dovoljno okajao grehe iz prošlosti i da još nije spreman. Nakon nekoliko godina boravka u manastiru, Jelisej se razboljeva i osećajući skori kraj moli sabraću da pozovu Jegora. Tom prilikom, Jegor shvata da je Jelisej zapravo njegova ćerka, koja se pretvarala sve vreme da je monah, kako bi bila bliže ocu. Tadašnji monasi manastira Praskvica su lepu Jekaterinu dostojno sahranili i obavezali se da čuvaju tajnu.

Međutim, Jegor to nije mogao da učini. Narednih par godina je nastavio da gradi put, a ispovedio se neposredno pred smrt, pa je tako ova tajna ostala da se prepričava i danas. Jegor Stroganov je sahranjen je uz temelj glavne manastirske crkve posvećene zaštitniku plemena Paštrovići, Svetom Nikoli.

Takođe, među zanimljivosti se svrstava i poreklo imena manastira. Naime, smatra se da se manastir Praskvica zove po voću, koje je raslo mahom u ovom podneblju, a po kome je mirisao i obližnji potok. Reč je o breskvama, koje su pripadnici lokalnog stanovništva nazivali praskvica.

Kontakt

Ukoliko želite da stupite u kontakt sa bratstvom manastira Praskvica, koji se nalazi na teritoriji susedne Crne Gore, čini se da ne možemo baš mnogo da vam pomognemo, uzevši u obzir da ne postoji mogućnost da pronađemo kontakt podatke ove Svetinje.
Adresa i broj telefona manastira za nas, ipak ostaju nepoznati, ali ako ipak želite pre posete manastiru da stupite u kontakt sa bratstvom, predlažemo vam da se obratite kancelariji Srpske pravoslavne crkve, pod čijom jurisdikcijom se nalazi ova Svetinja.

Lokacija i Google mapa

Kada krenete put manastira Praskvica, koji se nalazi na teritoriji susedne Crne Gore, mapa puta vam gotovo sigurno neće biti potrebna. Osnovni razlog za to jeste što do manastira postoje vrlo jasno naznačeni putokazi sa Jadranske magistrale.

U neposrednoj blizini ove Svetinje se nalaze i čuvena letovališta : Budva i Sveti Stefan.