Manastir Jovanje nalazi se u Ovčarsko – kablarskoj klisuri, nadomak Čačka. Okružuju ga i mnogi drugi manastiri, koji zajedno sa Jovanjem čine da ova klisura nosi naziv srpska Sveta gora.
Jovanje se nalazi sa leve strane reke Zapadne Morave, a okružuje ga prelepa priroda. Ovčar banja je inače poznato mesto za odmor i rekreaciju, pa mnogi turisti koji dolaze ovde svraćaju i u manastir Jovanje.
Slava manastira je Ivandan i obeležava se 7. jula.
Istorija manastira
Nije nam poznato kada je podignut manastir Jovanje, ali se smatra da je nastao još pre Kosovke bitke. Bio je posvećen svetom Jovanu Krstitelju, pa otud i naziv manastira. Nije poznato ni ko je bio ktitor manastira.
I istorija ovog zdanja je uglavnom obavijena velom tajne. Znamo sa sigurnošću da je manastir više puta rušen i obnavljan, s obzirom da je čačanski kraj dugo bio pod Turcima. U nekoliko navrata bio je nenaseljen i u njemu se nije vršila služba.
O manstiru Jovanje je pisao i Vuk Karadžić, kada je na svojim putovanjima prolazio kroz ovaj kraj. On u svojim spisima navodi da je Jovanje bio manastir iz kog se upravljalo ostavim hramovima u okolini. Ovde su se i prepisivale knjige, što je takođe zabeležio Vuk Karadžić.
I Vuk Karadžić je pisao o manastiru Jovanje kraj Čačka
Manastir je bio dugo nenaseljen, od prilike nekih pet decenija, da bi tridesetih godina dvadesetog veka, u Jovanje stigle monahinje sa Ohrida, a po odluči tadašnjeg episkopa, Nikolaja Velimirovića. Od tada za ovaj manastir kreće novo doba. Uz pomoć lokalnog stanovništva i dobrotvora, manastir je veoma brzo obnovljen. Ujedno Jovanje je tada postalo prvi ženski manastir na srpskoj Svetoj gori, tj u Ovčarsko-kablaskoj klisuri.
Nako Drugog svetskog rata, tačnije pedesetih godina prošlog veka isplanirano je da se u klisuri sagradi hidroelektrana ,,Međuvršje”. Tada je stari manastir u potpunosti potopljen, pa je država platila da se za uzvrat izgradi novi manastir, tj Jovanje je dobilo neku vrstu obeštećenja od tadašnjih osamsto tridest hiljada dinara, za potopljeni hram, zemljište i drugu potopljenu imovinu koja je pripadala manastiru. Ipak novi manastir bio je mnogo manji od starog. Pored Jovanja i obližnji manastir Preobraženje je morao biti pomeren, ali zbog izgradnje pruge. S obzirom da stari manastir sada leži pod vodom, onemogućena su eventualna arheološka istraživanja koja bi nam pomogla da saznamo neke nepoznate informacije o Jovanju.
Arhitektura i izgled manastira Jovanje
1957. sagrađen novi manastir Jovanje, nakon što je staro zdanje potopljeno, kao što smo već pomenuli.
Arhitektura i stil gradnje
Iako je manastir izgrađen tek pre nekoliko decenija, sam arhitektonski stil je starinski, verovatno kako bi novi hram bio što sličniji starom. Osnova manastira Jovanje je u takozvanom ,,obliku trolista”, a na taj način gradili su se i manastiri u moravskoj školi.
Na žalost novi manastir je dosta manji od starog, tako da deluje kao da je na skučenom prostoru, ali svakako je ceo kompleks veoma uredan, sređen i prepun cveća. Ovakva lepota čini da taj skučeni prostor prosto zanemarite.
Kada govorimo o starom manastiru, evo kako ga je Vuk Karadžić opisao što se tiče izgleda:
,,Na crkvenim vratima (koja su isprijeka s desne strane, od Morave), i oko pendžera stoji majstorski izrezano i išarano kamenje i bijeli se, kao da je juče sječeno, samo što je đešto ispucalo od vatre. Ćelije su bile na dva kata svud naokolo, i od brda stoji podrumski i od prvoga kata ćelija zid cijel, samo što je zasuto i u šumu zaraslo.”
Freske i ikone
Od svih ikona koje se nalaze u manastiru, najpre se ističe ikona Majke Božije Brzopomoćnice, koja je doneta još u stari, potopljeni manastir 1917. godine.
U manastirskoj riznici čuvaju se i dve prestone ikone iz devetnaestog veka, za koje važi da su najveće blago koje se čuva u manastiru Jovanje.
Unutrašnjost manastira sa ikonama
Monahinje i igumanija. Raspored bogosluženja i liturgija.
Ukoliko želite da prisustvujete bogosluženju u manastiru Jovanje, možete ga posetiti nedeljom ili praznicima. Liturgije obično počinju od osam sati ujutru.
Jovanje je ženski manastir, a monahinje važe za veoma gostoljubive, pa ljudi rado dolaze ovde na liturgiju. Osim što same uređuju dvoriše i sade cveće, u manastiru gaje i mnoge mediteranske kulture, kao i vinovu lozu.
Svoj trag u manstiru ostavila je i bivša igumanija Ekatarina Stanković, koja se upokojila 2008. godine. Mati Ekatarina došla je u Jovanje čak tridesetih godina, zajedno sa ostalih jedanaest monahinja iz manastira Kalište sa Ohrida. U manstiru je provela mnogo decenija, a poznato je da je tokom vladavine komunizma imala velikih problema sa čačanskom policijom, kada su joj čak tražili da dostavlja imena ljudi koji tajno dolaze u manastir kako bi se venčali ili krstili decu. S obzirom da je manastir tada dobio mašinu za štampanje, mati je optužena i za, navodno, štampanje antikomunističkih dokumenata, zbog čega je često privođena. Mati Ekatarina uspešno je odolevala pritisku tadašnjih vlasti i uspela da sačuva manastir i svoje vernike. Pomogla je mnogima, odolevala iskušenjima i ostala uz manastir u najtežim vremenima. Monahinje i vernici je se i dan danas rado sećaju i njeno ime s ljubavlju pominju.
Mati Ekatarina, igumanija Jovanjska
Kako doći do manastira Jovanje ? Mapa, adresa i kontakt telefon.
Pistup manastiru nije jednostavan, ali to će vašem hodočašću samo dati dodatnu draž. Usput možete uživati i u prelepoj prirodi klisure, tako da vam ni put u Jovanje neće teško pasti.
Naime, do manastira Jovanje se dolazi čamcem ali postoji i put koji vodi pored manastira Nikolje.
Adresa manastira je Ovčar banja bb, 32242 Ovčar banja.
Šta još posetiti u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i Čačku?
Ovčarsko-kablarska klisura ima odličan turistički potencijal, mada rekli bismo da taj potencijal nije dovoljno iskorišćen. Ipak ovde ćete naći dosta restorana i splavova sa specijalitetima iz čačanskog kraja, tu su hoteli, velnes centar ,,Kablar” sa zatvorenim bazenom, itd. Posebno je pogodna za ljubitelje planinarenja i sličnih sportova. Možete i splavariti Zapadnom Moravom ili pecati na jezeru Međuvršje. Prirodne lepote nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Osim Jovanja tu su i ostali manastiri: Uspenije, Vavedenje, Preobraženje, Nikolje, Blagoveštenje, itd. Posebno preporučujemo Kađenicu, pećinu iz doba Hadži-Prodanove bune. Naime, u pećinu se sklonio narod iz okolnih sela kako bi se spasio turske odmazde nakon neuspele bune. Turci su otkrili pećinu, zapalili vatru na ulazu kako ljudi ne bi mogli da izađu, i narod se ugušio. Tridesetih godina prošlog veka, kosti koje su mnogo godina ležale pod prašinom su sakupljene u dva sarkofaga i u pećini je napravljen oltar.
Na desetak-petnaest kilometara od manastira je i grad Čačak i to je najbliži veći grad.
Ako produžite ka Užicu, svratite u selo Podpeće ( oko pedeset kilometara od Ovčar banje ) i posetite Podpećku pećinu sa najvećim pećinskim ulazom u Evropi. U blizini pećine je i etno selo Zlakusa poznato po izradi grnčarije.
A četrdeset kilometara od manastira Jovanje je selo Guča poznato po čuvenom ,,Saboru trubača”, tako da mnogi stranci koji dolaze na sabor ne propuste priliku i da posete srpsku svetu goru i manastir Jovanje.
Mnogi posetioci Sabora trubača u Guči, ne propuštaju ni da posete manastire Ovčara i Kablara među kojima je i Jovanje.
Čuda, legende i zanimljivosti.
Pomenuli smo da je manastir nekoliko puta napuštan, rušen i ponovo obnavljan. Sredina devetnaestog veka bila je period kada je manastir bio uveliko srušen. Upravo iz tog perioda imamo legendu koja kaže da je mladi čobanin jedne noći usnio Gospoda koji mu je rekao da ode na Jovanjsko brdo i pronađe zlato koje će poslužiti za obnovu manastira. Nedugo potom jedna od dečakovih koza zaglavila je nogu između kamenja. Odglavivši joj nogu, mladi čobanin je otkrio ćup sa zlatom, koje je po predanju iskoristio za obnovu manastira Jovanje. Nakon što je ponovo izgrađen manastir, dečak se zamonašio, postao iguman i u Jovanju ostao do upokojenja.
Slike preuzete sa sajtova: banjesrbije.net, manastiri.rs, panoramio.com, 14.oktobar.edu.rs, poruke.org
