Manastir Rača kod Bajine Bašte nalazi se na Tari, odnosno u podnožju ove velelepne planine, na obali reke Drine. U pitanju je jedan od najznačajnijih srpskih manastira, koji je tokom istorije igrao veliku ulogu u teškim vremenima, ne samo što se tiče očuvanja vere, već i što se tiče očuvanja srpske pismenosti i književnosti.
Manastirska slava je Spasovdan, a manastir Rača spada u spomenik kulture od velikog značaja.
Istorija manastira Rače
Osnivanje manastira vezuje se za trinaesti vek. Ktitor Rače bio je kralj Dragutin.
Iako je manastir nekoliko puta rušen, tokom turske vladavine imao je i svoje zlatno doba. Prvenstveno jer su se u manastiru prepisivale knjige, pa je tako nastala i Račanska prepisivačka škola. Manastir je u sedamnaestom veku imao trista kaluđera koji su i prepisivali knjige, a četristo ljudi je radilo u manastiru. Bilo je tu ekonoma, čobana, kovača i ostalih ljudi koji su opsluživali manastir. Rača je imala i obežbeđenje od dvesta stražara. Sve ove podatke saznajemo iz zapisa, najpoznatijeg osmanskog putopisca Evlije Čelebije, koji je manastir posetio 1630. godine.
Prepisivačka škola nije bila u samom manastiru već nekih četrdeset pet minuta hoda uz rečicu Raču na vrelu koje su zvali Lađevac. Mesto je bilo nepristupačno, jer su se knjige prepisivale tajno, pošto Turci nisu dozvoljavali nikakvo prepisivanje srpskih knjiga. Monasi su ga zvali banja jer je temperatura vode bila konstantno oko sedamnaest stepeni, tokom cele godine, a pri tom je i lečila kožna oboljenja. Kod Lađevaca se nalazila i isposnica svetog Đorđa.
Stiže i Velika seoba Srba, pa monasi iz Rače odlučuju da pređu u Vojvodinu, noseći sa sobom knjige i spise koje su prepisivali. Bratstvo se ovde razišlo, neki su došli čak do Sent Andreje gde su nastavili sa prepisivanjem, i učinili ovaj grad srpskim kulturnim centrom u Mađarskoj.
Manastir Rača igrao je veliku ulogu i u Prvom srpskom ustanku. Iguman Hadži Milentije Stefanović, obnovio je manastir 1795. godine, a samo nekih desetak godina kasnije postao je jedan od vođa Prvog srpskog ustanka. Hadži Milentije uspeo je da oslobodi Užice, ali ne zadugo. Kao što nas istorija uči, Prvi srpski ustanak je ugušen, a Turci su se surovo osvetili ovim krajevima. I manastir Rača je stradao u odmazdi, jer su ga Turci spalili. Hadži Milentije beži u Austriju, u manastir Hopovo, da bi se nakon Drugog srpskog ustanka vratio na poziv Miloša Obrenovića. Njegov barjak se danas čuva u manastiru. Nakon smrti je i sahranjen u porti Rače.
Ipak knez Miloš Obrenović potpomogao je obnovu manastira 1818. godine. 1826. izgrađena je manastirska crkva koja postoji i danas.
Tokom Prvog svetskog rata, tadašnji iguman manastira, Zaharije Milekić, aktivno je učestvovao u ratu i oslobođenju Srbije. Zanimljivo je da se nije pridružio vojsci već je sam sakupio ljude i krenuo u borbu protiv okupatora koji je harao ovim krajevima.
U manastiru Rača bilo je burnih dešavanja i tokom Drugog svetskog rata. Postoji pretpostavka da je ovde prenoćio kralj Petar II Karađorđević, dok se povlačio iz Beograda ka Nikšiću 1941. kako bi prebegao u London. Ovde se čuvalo Miroslavljevo jevanđelje, najvažnije delo srpske književnosti. 1943. na manastir je poslata kaznena ekspedicija koju su činili bugarski vojnici. Iguman Platon Milojević sakrio je Miroslavljevo jevanđelje ispod kamene ploče u oltaru i na taj način ga spasio. Manastir je spaljen.
Manastir Rača vezuje se i za pokojnog patrijarha Pavla, koji je šest godina ovde boravio kao monah. Zahvaljujući patrijarhu Pavlu, u manastiru se danas čuvaju mošti njegovog ktitora, kralja Dragutina.
U manastiru su se vekovima prepisivale knjige. Tako je nastala Račanska prepisivačka škola
Arhitektura
Manastir Rača spada u najveće kada je reč i o dimenzijama. Dugačak je 23m, a širok 8,5m. Visina do vrha kubeta je 20m, ako u visinu ne uračunamo krst.
Manastirska crkva je jednobrodna građevina, sagrađena tako da što više podseti na srednjovekovnu crkvu koja je uništena tokom turke vladavine. Pored crkve podignut je zvonik slične visine kao i crkva. Zvonik i crkvu okružuju manastirski konaci.
Freske i ikone
Stari manastir nije bio živopisan. Kada je nakon Drugog sprskog ustanka obnovljen, stekli su se uslovi, pre svega finansijski, i da se manastirska crkva oslika.
Prvi ikonostas oslikao je Georgije Bakalović 1840., dok je Dimitrije Posniković ukrasio zidove Rače svojim ikonama i freskama trinaest godina kasnije.
Na vrhu ikonostasa dominira drveni krst na kojem je naslikano raspeće. Ikonostas krase još i: ,,Skidanje sa krsta”, ,,Sveti Jovan”, ,,Sveti prorok Ilija”, ,,Sveta Trojica”, ,,Blagovesti”, ,,Tajna večera”. Na prestonim ikonama su Hrist i Bogorodica sa Hristom. Na parapetima su detalji iz Starog zaveta – ,,Nedelja Samarjanke” i ,,Trn u oku”.
Freske na zidovima rađene su na suvom malteru. U umetnosti ova tehnika je poznatija kao all secco. Oslikani su priprata, naos svodovi i oltar.
Prizor iz unutrašnjosti manastira
Adresa, kontakt telefon, mapa, lokacija … Gde se nalazi manastir Rača?
Adresa manastira Rača je :
Bajina Bašta bb
31250 Bajina Bašta
Za neke dodatne informacije možete pozvati 031 / 859 440 ili 031 / 859 441
Zanimljivosti
Već smo pomenuli Hadži Milentija koji je za manastir Raču uradio mnogo toga. Između ostalog zahvaljujući njemu manastir je dobio i veliko imanje. Evo i kako:
Hadži Milentije tražio je od tadašnjih vlasti da se manastiru dodeli teritorija koja se tada zvala Bare. Manastir je dobio dozvolu lično od Porte ( osmanske vlade ), pošto se verovalo da se radi o nekom malom imanju.
Međutim kada su Turci iz Užica saznali da je u pitanju velika površina zemlje, tražili su da se imanje vrati, ali je zahtev odbijen uz obrazloženje da se ,,carska ne poriče”. Pošto su Bare sada bile deo manastirskog imanja, narod je tu teritoriju nazvao ,,Kaluđerske bare”.
Kaluđerske bare danas nisu u vlasništvu manastira, ali su poznata turistička lokacija i, neki kažu, najlepša destinacija na Tari. Ovde se nalaze hoteli, vile, restorani, ali i pešačke i ski staze.
Zanimljivosti o manastiru Rača
Šta još posetiti u okolini?
S obzirom da se manastir Rača nalazi na obroncima Tare, koja je i nacionalni park i veliki ski centar, ne znamo šta bi smo vam pre preporučili da vidite i iskusite, ako već dolazite da posetite manastir.
Ako izuzmemo Kaluđerske bare, koje smo već pomenuli, preporučićemo i Mitrovac, gde takođe imate hotele i odmarališta u kojima možete odsesti. Za ljubitelje sporta tu su i tereni kao i zatvoreni bazen. Posebno ga preporučujemo ljubiteljima biciklizma jer ovde imaju jako lepe i uređene biciklističke staze. Poseban utisak ostavlja kanjon Drine.
U letnjim mesecima opustite se, uz, recimo, roštiljanje i dobro društvo kraj jezera Zaovine ili u blizini kanjona Rzav, koji se naziva ,,Sklopovi”. Ne popustite ni da se prošetate do vidikovca Crnjeskovo najpoznatije destinacije na planini Tari.
Ukoliko ste raspoloženi, posetite i Mećavnik ( Drvengrad ) ili se provozajte Šarganskom osmicom.
Na sat vremena vožnje od manastira Rače je i Višegrad, gde takođe možete videti mnogo toga.
Najbliži veći grad je Bajina Bašta.
Pogled sa vidikovca na Tari
Foto serbianoutdoor.com; taradrina.com; forum.crveneberetke.com, glassrbije.org, hotelitara.mod.gov.rs
