Manastir Sopoćani kod Novog Pazara jedan je od najznačajnijih spomenika kulture u našoj zemlji.
Nalazi se na UNESCO-voj listi zaštićenih spomenika kulture od 1979. godine, zajedno sa Starim Rasom. Freske ovog manastira smatraju se pravim remek delom.
Sopoćane danas posećuje veliki broj i vernika i turista. Manastir ima titulu Carske Lavre.
Ovde se čuvaju mošti kralja Uroša I, ali i deo moštiju svetih lekara Kozme i Damjana, koji su devetesetih godina preneti sa Kosova u Sopoćane.
Istorija i zanimljivosti o Sopoćanima
Ktitor manastira Sopoćani je Stefan Uroš I Nemanjić, sin Stefana Prvovenčanog i kralj Srbije u periodu od 1243. do 1276. godine. Nije poznata godina kada su Sopoćani izgrađeni, ali jedna od pretpostavki kaže da je to bilo u drugoj polovini Uroševe vladavine. Godina u kojoj je sagrađen manastir jeste upisana, ali je manastir na tom mestu pretrpeo oštećenja, pa upisane podatke ne možemo da razaznamo. Naziv manstira potiče od slovenske reči sopot, što znači izvor.
Iako nema puno podataka o manastiru Sopoćani pre turske vladavine na ovim prostorima, znamo da je manastir bio bogat, da je uživao ugled kod dinastije Nemanjić koja je konstantno doprinosila napretku ove svetinje, i da je imao veliki broj monaha.
Sopoćani su nastavili da postoje i nakon dolaska turske vojske na ove prostore, premda su monasi imali velike probleme u tom periodu. Ipak život u manstiru se nastavio, pogotovo kada je prepisivanje knjiga bilo u pitanju. Iz tog perioda je jedna od knjiga koje su sačuvane do današnjeg dana. U pitanju je ,,Sopoćanski pomjanik”, koji se danas čuva u Petrogradskom muzeju.
Kralj Uroš I sa maketom manastira u rukama
Neposredno pred Prvu veliku seobu Srba, Turci su razorili manastir, skinuli i odneli olovni pokrov. Manastir je tada već bio napušten i takav će ostati sve do kraja Prvog svetskog rata.
Kao što znamo iz istorije, Raška oblast i južni krajevi Srbije su od Turaka oslobođeni tek početkom dvadesetog veka. Manastir Sopoćani je u tom periodu već bio u ruševinama, kupola i svodovi bili su uništeni a zub vremena i nebriga su učinili svoje. Međutim najveće umetničko blago Sopoćana – freske i ikone, odolele su lošim uslovima kojima su dva veka bile izložene.
Već od 1926. kreće se sa obnovom manastira. Sopoćani nisu bili samo verski centar, primali su i siromašne porodice da borave u njihovim konacima. Od 1979. godine kulturno istorijski region Stari Ras i manastir Sopoćaani upisani su u UNESCO spisak mesta svetske baštine.
Manastir je bio zapušten dva veka
Arhitektura
Kralj Uroš nije jedini Nemanjić koji je gradio Sopoćane. Car Dušan pomogao je da se sagradi zvonik i spoljna priprata.
Manastir je građen pod uticajima raške škole, što znači da su Sopoćani jednobrodna zasvedena građevina sa jednim kubetom. Na istočnoj strani je polukružna aspida. Najviša tačka na manastiru je kružna kupola sa osam prostora, smeštena na sredini hrama. Na zapadu je priprata sa dve bočne kapele, koje imaju pravougaoni oblik. Prozori na manastiru ozidani su u romaničkim oblicima, oivičeni mermerom. Tako je napravljen i portal koji vodi iz priprate u naos. Manastir ima i takozvanu spoljnu pripratu, na tri sprata sa zvonikom na vrhu. I njena osnova je pravougaonog oblika.
Sopoćani danas
Freske i ikone
O freskama i ikonama u Sopoćanima može se napisati zaseban tekst. Zidove manastira krase i mnogi članovi dinastije Nemanjić, Uroš I, njegova supruga Jelena Anžujska, Uroševa majka, braća i deca. S obzirom da je car Dušan potpomagao manastir, u Sopoćanima se nalazi njegova freska, na kojoj je prikazan sa suprugom Jelenom i sinom Urošem II .
Kralj Uroš očigledno nije štedeo kada je bilo reči o gradnji manastira. Iako ne znamo ko su majstori zaslužni za oslikavanje Sopoćana, znamo da su bili u pitanju najbolji umetnici koji su došli ovde iz Carigrada. Kreč i boje kojim su oslikani zidovi manastira, bili su toliko kvalitetni, da su opstali i do dana današnjeg, uprkos lošim uslovima kojima su bili izloženi oko dvesta godina.
Osim porodice Nemanjić, zidovi Sopoćana čuvaju i druge ikone i freske: scene iz Hristovog života, velike prznike, dve liturgijske kompozicije, svetog Jovana Zlatoustog, Anastasija Velikog, Grigorija Bogoslova, Vasilija Velikog ….
Kompozicija Uspenje Presvete Bogorodice, koja je naslikana na površini od četrdeset metara kvadratnih
Najupečatljiviji detalj jeste kompozicija Uspenje Presvete Bogorodice, naslikana na zapadnom zidu i to na površini od četrdeset metara kvadratnih. Ova kompozicija nekoliko puta se našla i na svetskim izložbama.
I priprata i sporedne prostorije su oslikane. Na jednoj od fresaka je i opelo kraljice Ane Dandolo, majke Uroša I i druge supruge Stefana Prvovenčanog. Pomenućemo i kompoziciju Priča o bogatašu i žitnicama.
Sopoćane su u svetu proslavile upravo freske. Ovakva umetnost smatra se veoma naprednom za srednji vek. Posebnu lepotu ovim delima daje helenistička nota. Možemo slobodno da kažemo, bez lažne skromnosti, da je umetnost manastira Sopoćani preteča italijanske renesanse. Jedino slike u Sopoćanima i dela renesanse imaju takav kolorit i linearnost.
Na freskama su radili najbolji umetnici svog vremena.
Monaštvo u Sopoćanima
Sopoćani su od samog početka bili muški manastir, izuzev perioda od pedesetih godina dvadesetog veka, do 1996. kada su ovde boravile monahinje. 1996. godine monahinje prelaze u manastir Gorioč, a ovde dolaze monasi iz manastira Crna Reka. Danas se o Sopoćanima brine oko trideset monaha i iskušenika.
Monasi se u Sopoćanima bave i razni aktivnostima, i to ne samo duhovne prirode. Imaju krojačku radionicu, umetnički atelje, prave ikone i duboreze… Bave se i pčelarstvom, baštovanstvom, voćarstvom…
VIDEO: Snimak Sopoćana iz ptičije perspektive
Adresa, kontakt telefon, mapa
Adresa manastira Sopoćani je 36308 Sopoćani, Stari Ras. Nalazi se oko sedamnaest kilometara od Novog Pazara.
Ukoliko vas interesuju neke određene informacije vezane za posetu manastiru, raspored bogosluženja i liturgija ili nešto treće, možete ih dobiti na broj telefona 020 / 445 – 110 . Ako ste više ljubitelj modernijih vidova komunikacije, pišiite im na mejl adresu:
U planu je i da se napravi veb sajt posvećen Sopoćanima.
Šta još posetiti u okolini?
Cela okolina je fascinantna i imate mnogo toga da vidite i iskusite. Pomenuli smo da je pored Sopoćana i Stari Ras, srednjovekovni kompleks spomenika na UNESCO-voj listi zaštićenih spomenika. U ovaj kompleks pored manastira Sopoćani spadaju i Trgovište, Gradina na Pazarištu, Gradina u Postenju, Reljina Gradina, kao i crkve u Naprelju i Postenju.
Posetite Novi Pazar, mesto gde se sudaraju dve kulture i uživajte u lokalnim specijalitetima poput čuvenog pazarskog ćevapa ili mantija. Novi Pazar važi i za grad gde možete kupiti jeftinu a kvalitetnu garderobu. Cela Srbija zna za čuveni pazarski teksas. Ovde takođe možete kupiti kožnu odeću i galanteriju, jeftinije nego u drugim gradovima.
A ako tražite savršeno i mirno mesto za odmor, provozajte se do Sjenice ili Pešterske visoravni. Ovakva priroda postoji retko gde a o lokalnim gurmanskim specijalitetima i da ne govorimo. Sjenica je idealno mesto za razvoj seoskog turizma a udaljena je samo sat vremena vožnje od manastira Sopoćani. Ako želite da odmorite dušu i telo od gradske buke i užurbanog načina života, Sjenica je pravo mesto za vas.
Ostaci Starog Rasa
Foto wikipedia.org, djerdan.co.rs, opusteno.rs, kopaonik.rs, turizamusrbiji.rs
