Istorija manastira Blagoveštenje, Ovčar banja
Lokacija na kojoj se nalazi manastir Blagoveštenje je, moglo bi se slobodno reći savršena. Kao uostalom i cela Ovčarsko – kablarska kllisura, koja predstavlja jedinstvenu manastirsku celinu u Srbiji i u kojoj je, na relativno malom prostoru smešteno 10 srpskih pravoslavnih manastira i dva Sveta mesta, koja su obeležena kapelama, a koje su poznate u narodu kao Savinje i Kađenica.
Istorija beleži prvi zapis o postojanju ovih manastira u turskim popisima koji datiraju iz 15. i 16. veka. Iako ne postoje zvanični podaci kako je došlo do formiranja manastira u ovom delu Srbije, pretpostavlja se da su prvi kaluđeri bili oni koji su pobegli sa Svete Gore prilikom stradanja tamošnjih manastira.
Bilo kako bilo, danas je Ovčarsko – kablarska klisura jedinstvena u čitavoj Srbiji, ali i regionu. A manastir Blagoveštenje, Ovčar banja se, kako navode brojni izvori po svojoj lepoti izdvajao od davnina.
Ovo je jedan od retkih manastira Srpske Svete Gore za koji se tačno zna kada je podignut i ko je bio njegov ktitor. Mada, stručnjaci iz ove oblasti nisu potpuno saglasni sa tim, uzevši u obzir da se smatra da je manastir Blagoveštenje kakvim ga danas vidimo zapravo podignut na temeljima porušenog hrama koji je nastao tokom 13. veka. No, zvanična istorija manastira se rukovodi zapisom koji se nalazi u trenu glavne manastirske crkve u kome stoji da je manastir Blagoveštenje, Ovčar banja podignut 1602. godine i to trudom igumana kir Nikifora i manastirskog bratstva. A na severnom zidu glavne manastirske crkve, stoji još jedan zapis u kome je navedeno da je crkva živopisana 1632. godine. Mada, nakon podrobnih ispitivanja svih postojećih zapisa u glavnoj crkvi manastira Blagoveštenje, kao i podataka koje beleži istorija manastira, došlo se do zaključka da je 1632. godine, zapravo živopisan trem crkve, a njena unutrašnjost tri godine kasnije, to jest 1635. godine.
Istorija manastira potom beleži podatak da je manastir Blagoveštenje bio živ sve do 1908. godine, kada je na kratko opusteo. Tokom nemačkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu, manastir je pretrpeo oštećenja, a posebno je zanimljiv podatak da je vladika Nikolaj u sam osvit Drugog svetskog rata posetio manastir Blagoveštenje, uzevši u obzir da je tada bila slava manastira. Time je vladika jasno stavio do znanja da nema nameru da napusti svoju otadžbinu.
Tokom rata su manastir Blagoveštenje, kao uostalom i sve ostale srpske manastire pretresali ne samo nemački, već i bugarski vojnici, a zabeleženo je i da su maltretirali monahe, kao i tadašnjeg starešinu, oca Nikolaja Lazovića. Nažalost, bilo je to surovo vreme, pa su mnogi prokazivali nevine duše, nadajući se da će time poboljšati svoj položaj. Tako se zbilo i sa Ocem Nikolajem, koga je lažno optužila neka učiteljica Slavica iz Rožaca da je ” četnički simpatizer “.
Istorija beleži podatak da je ovaj čovek, nakon surovog maltretiranja u samoj Ovčar banji, gde su ga nemački vojnici terali da dva sata stoji na suncu i gleda netremice u njega, odveli u logor na Banjicu, gde je surovo mučen i na kraju streljan od nemačkog okupatora. O ovim događajima postoji i materijalni dokaz – pismo Oca Nikolaja, puno topline, boli i tuge, upućeno bratstvu manastira Blagoveštenje, u kome ih moli da mole Boga za njega.
Manastirsko bratstvo se gotovo potpuno osulo tokom rata, pa 1945. godine za starešinu manastira biva postavljen starešina manastira Vujan, iguman Julijan Knežević. Sa njim dolaze tri iskušenika, a jedan od njih je potonji srpski patrijarh Njegova Svetost gospodin Pavle.
Kako beleži istorija manastira, sa dolaskom Oca Georgija Dobrosavljevića na čelo manstira, on doživljava pravi procvat u svakom smislu. Zbilo se to 1964. godine.
U glavnoj crkvi manastira Blagoveštenje se nalazi i nadgrobna ploča smederevskog mitropolita Sofronija, koji se upokojio 20. novembra 1616. godine, a koliko je poznato grobnicu mu je podigao tri godine kasnije mitropolit smederevski Silvestar, o čemu postoje i zvanični podaci.
Slava manastira Blagoveštenje, Ovčar banja se proslavljaa svake godine 7. aprila, kada je crkveni praznik poznat u narodu kao Blagovesti.
Arhitektura manastira Blagoveštenje, Ovčar banja
Kako se pretpostavlja, prvobitna crkva je pripadala raškom stilu arhitekture. Današnja glavna crkva manastira Blagoveštenje je građena sa osnovom u obliku krsta, a apsida joj se nalazi na istoku.
Arhitektura ovog manastira zaista ima puno karakteristika Raške škole srpske arhitekture, pa ne čudi zašto postoji mišljenje da je prvobitna crkva izgrađena tokom 13. ili 14. veka, kada je cvetala Raška škola srpske arhitekture.
Zanimljiv je trem sa drvenim stubovima, a ru je i tambur kubeta koji ima osam strana, kao i obli svod koji krasi glavnu crkvu.
Ikone i freske
Istorija manastira poseduje podatak da je glavna manastirska crkva živopisana ili 1632. ili 1635. godine, jer o tome postoji zapis na zidu same crkve.
Freske ovog manastira su prilično dobro očuvane. Na spoljašnjoj fasadi, na zapadu se nalazi scena Strašnog suda, koja je izuzetno dobro očuvana, a u unutrašnjosti crkve su freske koje mahom prikazuju srpske svece : Sveti Sava, Sveti kralj Stefan Dečanski, Sveti Simeon Mirotočivi, Sveti knez Lazar i mnogi drugi. Uz srpske svece, freske manastira Blagoveštenje prikazuju i mnoge druge svece, kao i scene iz života Gospoda našeg Isusa Hrista i Presvete Bogorodice. Freske koje su smeštene u kupoli su : Hristos Svedržitelj i scena Nebeske liturgije. Iako freske u ovom manastiru nisu potpuno očuvane, smatraju se najbolje očuvanim među freskama svih manastira koji su smešteni u Srpskoj Svetoj Gori.
Srećom po vasceli srpski narod, ikone manastira Blagoveštenje su mahom dobro očuvane, kao i freske. Ikona koja prikazuje Presvetu Bogorodicu sa Hristom, a za koju istorija manastira beleži da potiče sa samog početka 17. veka, se svakako smatra najvrednijom ikonom u čitavom manastiru. Uz to, na ovoj ikoni postoji i natpis da ju je načinio ” grešni Mitrofan zograf ” trudom i zalaganjem kir Nikifora i bratstva manastira Blagoveštenje.
Gotovo sve ikone koje su sačuvane u manastiru su vrlo vredne, a pomenućemo samo neke od njih : Raspeće Hristovo, Bogorodica Putevoditeljka ( Odigitrija ), Kršetenje Hristovo, Vaskrsenje Lazarevo, Sretenje i mnoge druge. Prestone ikone : Deisis sa Apostolima i Bogorodica sa malim Hristom, anđelima i prorocima, kako beleži istorija ovog manastira datiraju iz 1635. godine, a danas se nalaze u manastiru Svete Trojice, takođe smeštenom u Ovčarsko – kablarskoj klisuri. Kako beleži istorija, ove prestone ikone je manastir Blagoveštenje dobio na dar od prezvitera Radivoja iz Gostilja.
Ne treba zaboraviti ni čuveno Blagoveštensko jevanđelje, za koje istorija beleži da je nastalo 1732. godine, a koje se smatra jednom od najstarijih knjiga. Uz ovu knjigu, koju manastir Blagoveštenje, Ovčar banja i danas čuva, tu je i Četvorojevanđelje koje je štampano 1552, godine u štampariji Trajana Gundulića.
Zanimljivosti o manastiru Blagoveštenje
Kada su u pitanju zanimljivosti koje su vezane za manastir Blagoveštenje, Ovčar banja, mora se naglasiti da njih zaista ima mnogo. No, prvo što ćete sigurno čuti i izdvojiti kao zanimljivost sigurno je podatak da je blaženopočivši srpski patrijarh Njegova Svetost gospodin Pavle boravio kao iskušenik upravo u ovom manastiru, u kom se kasnije i zamonašio.
Nekadašnji ikonostas ovog manastira takođe je pratila vrlo zanimljiva istorija, koja se smatra jednom od zanimljivosti. Naime, prvobitni ikonostas manastira datira iz 17. veka, to jest vremena nastanka samog manastira. Istorija manastira beleži i podatak da je ovaj ikonostas smatran jednim od najlepših na području cele zemlje. No, početkom 20. veka ovaj ikonostas iz nekog razloga nije bio u upotrebi. Videvši njegvu lepotu i želeći da je sačuva, ruski naučnik Pokriškin je pokušao na sve moguće načine da ga sačuva od zaborava.
Uspeo je da angažuje tadašnjeg kustosa Narodnog muzeja u Beogradu, gospodina Vladimira R. Petkovića, koji je došao u manastir Blagoveštenje i preneo glavne delove ikonostasa u beogradski Narodni muzej. Pa, ipak i pored svog truda, istorijske prilike im nisu išle na ruku : ubrzo izbija Balkanski, pa Prvi svetski, potom i Drugi svetski rat, a ikonostas polako propada. Vremenom je ikonostas gotovo potpuno propao, usled nepovoljnih istorijskih prilika, ali i uslova u kojima je čuvan.
Nažalost od njega ostaje samo krst, ali srećom gospodin Pokriškin i radnici beogradskog Narodnog muzeja su napravili nacrte kako delova, tako i ikonostasa u celini, pa je bilo moguće rekonstruisati ga. Zbilo se to tek nakon 94 godine, tačnije 1994. godine, od kada manastir Blagoveštenje ima potpuno novi ikonostas, nastao po ugledu na prvobitni.
Stariji meštani i danas pričaju o događaju koji je doprineo okončanju života nekadašnjeg igumana manastira Blagoveštenje, Isaije Katanića. Naime, monah Isaija je bio jedan od onih ljudi koji su osvajali čistotom svog srca i smernošću. U doba kada je on postao iguman manastira Blagoveštenje, Ovčar banja je vrvela od hajduka, koji nisu prezali ni od čega da dođu do novca. Pa su tako nekoliko puta napadali i igumana Isaiju i to obično kada bi saznali da u crkvi ima novca, iako je iguman ovaj novac želeo da iskoristi za obnovu manastirskog zdanja ili, pak da pomogne svojim sunarodnicima.
Bilo kako bilo, jednu noć su uhvatili igumanovog kuma, poreklom iz familije Jovanović, a nadimak koji su nosili članovi ove familije je bio Munjići, kako beleže istorija. Hajduci su ga naterali da izda rođenog kuma, te su ga oteli i došli sa njim pred manastirska vrata. Kada je iguman Isaija pitao ko je, hajduci su naterali njegovog kuma da odgovori. No, sve to je mudrom monahu bilo čudno, te on upita kupa sa kim ide, a ovaj mu reče da ide iz Čačka sam i da moli svog kuma da provede noć kod njega. Kako veli priča dalje, iguman Isaija je izgovorio : ” Zaklinjem te, kume, živim Bogom, nemoj me izdati, da ti nije prosto! “
Čak ni posle ove kletve, igumanov kum nije odustao, već ga je uverio da ga neće izdati, jer su oni kumovi, a kumovi ne izdaju jedan drugoga. Kako je iguman otvorio vrata, hajduci su ga napali, dugo su ga maltretirali i na kraju i mučki ubili, ostavivši njegovo telo na sred puta. Na tom mestu i dan danas stoji spomenik, koji je ovom čestitom čoveku podigao potonji starešina manastira Blagoveštenje, iguman Mitrofan Ivančević. Ovaj tragični događaj nažalost nije bio usamljen u to doba, izdavali su ljudi jedni druge, ali ono što je psoebno zanimljivo jeste sudbina porodice Jovanović…
Vrlo brzo nakon smrti igumana Isaije, kako veli narodno predanje ” kao da je grom udario “. Vrlo brzo je cela porodica gotovo nestala, te je ostao samo jedan njen član, koga su meštani zvali Munja. A on je tražio utehu u rakiji, bez koje kako kažu nije mogao, a sve je govorio u stihu, ali kako vele stariji meštani često je odlazi u manastir Blagoveštenje, kao da ga je nešto vuklo tamo.
Kontakt
Zvanična adresa na kojoj se nalazi manastir Blagoveštenje glasi : Ovčar banja bb, 32 242 Ovčar banja.
Ukoliko želite da stupite u kontakt sa bratstvom ovog manastira, to možete učini na broj telefona 032 559 63 11.
Gde se nalazi manastir Blagoveštenje
Srpski pravoslavni manastir Blagoveštenje je smešten u neposrednoj blizini današnje Ovčar banje, a njegova tačna lokacija je leva obala reke Morave, a podno planine Kablar, u Ovčarsko – kablarskoj klisuri. Sasvim je jasno da je lokacija na kojoj se manastir Blagoveštenje nalazi, gotovo idealna.
Udaljenost od Beograda do Čačka je oko 140 kilometara, a od Čačka do Ovčar banje ima oko 10 kilometara, tako da je ukupna udaljenost od Beograda do ovog manastira oko 150 kilometara.
Lokacija manastira i Google mapa
Možda je pravi pokazatelj koliko je Ovčarsko – kablarska klisura poznata taj što vam sigurno mapa puta do manastira Blagoveštenje neće biti potrebna. Do Čačka se iz pravca glavnog grada Srbije stiže vrlo lako Ibarskom magistralom, a dalje do Ovčar banje, koja se nalazi na oko 10 kilometara od grada prema zapadu se stiže vrlo jednostavno, uzevši u obzir da su u Čačku prisutni adekvatni putokazi.
Uostalom, mapa vam neće biti potrebna i zato što ukoliko bilo koga pitate gde se nalazi manastir Blagoveštenje u Ovčarsko – kablarskoj klisuri, budite sigurni da će znati da vam pokaže pravi put.