Rukumija kod Požarevca je manastir srpske pravoslavne crkve. Zapravo nalazi se u selu Bradarac, na desetak kilometara od Požarevca. Rukumija pripada eparhiji braničevskoj.
Manastir se bavi i izdavaštvom. Štampali su mnoge duhovne knjige koje ovde možete kupiti. Preporučujemo, na primer, ,,Čuda božija naših dana”. U knjizi su opisana razna čuda koja su se dogodila u ovom manastiru i njegovim vernicima, a koja je sakupila i zapisala monahinja Anastasija Rašić. Rukumija je danas aktivan ženski manastir.
Istorija manastira Rukumija
Na žalost mnogi ktitori nisu ostavili imena ni godinu u kojoj su gradili svoje zadužbine, pa ni Rukumija nije izuzetak. Po nekim pretpostavkama nagađamo da je manastir podigao knez Lazar u četrnaestom veku. Druga pretpostavka jeste da je sagrađena u vreme kralja Milutina ili Dragutina, Treća teorija vodi čak i do vremena kada su ovim krajevima vladali Rimljani. U blizini manastira su ostaci rimskog grada Viminacijuma na čijim zidovima su pronađeni naslikani krstovi. S obzirom da u tom periodu hrišćanstvo nije bila priznata religija, veruje se da je bilo idealno podići crkvicu skrivenu u šumi kako bi hrišćani išli na molitvu. Ipak, napominjemo, ove teorije nisu potvrđene ali su svakako interesantne za razmatranje.
Istorija Rukumije, bar onaj deo koji nam je poznat počinje tek krajem šesnaestog veka u Turskim poreznim dokumentima, ali je manastir tada zaveden pod imenom Vrlište. Ne postoji ni jedan raniji zapis o Rukumiji, niti se zna kada je sagrađena. Postoji izvesna povelja kneza Lazara poslata manastiru Ravanica, ali u njoj se pominje samo selo Rukumija, ne i manastir.
Istorija manastira vezana je za legendu o nesrećnoj devojci Jelici
Maksim Ratković pisao o ovom manastiru 1733. godine. Ratković je zapisao da je manastirska crkva bila posvećena Vaznesenju Gospodnjem i da nije naročito velika. Bila je sazidana od kamena, pokrivena crepom i imala je jedno zvono. U manastiru je bio sahranjen sveti Prepodobni Martirije Sinait, lokalni svetac o kojem istorija veoma malo zna.
Nešto manje od sto godina kasnije kreće Prvi srpski ustanak, koji je ugušen, i Turci su iz odmazde spalili manstir.
Dolaskom dinastije Obrenović na vlast, manastir je obnovljen. Tačnije Miloš Obrenović zaslužan je najviše za obnovu svetinje. Rukumija je tada bila crkva jer u blizini nije bilo druigih crkava gde bi narod dolazio. Crkvu je posvetio prenosu moštiju svetog oca Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca, inače svojoj krsnoj slavi.
Rukumiji će se status manastira vratiti 1953. kada će postati ženski manastir. Tada je za igumaniju manastira postavljena mati Angelina Ilić koja je značajno doprinela napretku ove, tada osiromašene, svetinje.
Arhitektura
Manastirska crkva ima jednobrodnu osnovu, sa pokukružnom aspidom na istočnom delu i i pripratu na zapadnoj. Nema kupolu, pevačke aspide, ni zvonik ( tačnije zvonik nije uzidan u crkvu ali postoji u manastirskom kompleksu ).
U jednoj publikaciji je napisano da je crkva sasvim obična građevina, ali i da je sva njena lepota, i duhovna i fizička iza njenih zidova.
Freske i ikone
Nakon obnove crkve za vreme Obrenovića, manastir je i oslikan, a pisani podaci koji su ostali kaži da je za živopis Rukumije zaslužan izvesni Moler Janja.
Novije ikone oslikao je monah Naum Andrić 1971, što je takođe zabeleženo. Naziv tehnike kojom su urađene ikone zove se al secco. Na žalost dobar deo ikonostasa uništen je sedam godina kasnije u požaru koji je zahvatio manastir, pa su mnoge ikone potamnele.
Ipak, ikone i freske su restauirane 1994. uz pomoć ruskog freskopisca Aleksandra Točilova.
Manastir ima jednostavnu arhitekturu.
Otac Sava i otac Simeon
Za manastir Rukumiju kažu da je na neki način imao sreću da za starešinu svojevremeno dobije igumana Savu. Manastir je u to vreme bio veoma siromašan, a otac Sava je na raspolaganje dobio samo trideset kilograma kukuruznog brašna. Na mestu starešine je ostao trideset tri godine, i za to vreme uspeo je da uz pomoć sestrinstva u manastiru sagradi kuhinju sa trpezarijom, konak, garažu za poljoprivredne mašine, mlinsku zgradu, radionicu, zvonaru sa četiri zvona, tri podruma, koš za kukuruz, ekonomsku zgradu, četiri bunara, betonsku ogradu oko porte i manastirskog vinograda… Upokojio se 1991. godine, a sećanje na njega ostaće u manastiru, čini se, još dugo, dugo.
Otac Simeon je nakon smrti igumana Save postavljen za starešinu manastira, ali je nastavio stopama svog prethodnika. Njegovim zalaganjem obnovljene su freske koje su nekoliko godina ranije stradale u požaru, dozidao je pripratu crkve, monumentalnu zvonaru, konake i još mnogo toga. Osim toga, baš poput oca Save i otac Simeon, je mudar duhovnik, čije savete i besede vernici rado slušaju.
VIDEO:
Adresa, kontakt, mapa … Kako doći do manastira?
Selo Bradarac u kojem se manastir Rukumija i nalazi, smešteno je na putu Požarevac – Kostolac i od Požarevca je udaljeno nekih desetak kilometara. Ne možete da omašite, imate i putokaz koji vam pokazuje gde treba da skrenete. Ipak put do manastira nije baš najbolji, ali nije i da je nepristupačan.
Adresa manastira Rukumija je s. Bradarac, 12000 Požarevac. Kontakt telefon 012 / 261 – 121. Rukumija ima i svoju mejl adresu, a to je [email protected].
A o izdavačkom radu Rukumije možete se informisati i na njihovom sajtu http://www.manastirrukumija.net/
Kako doći do manastira?
Zanimljivosti i legenda o nastanku manastira
O nastanku Rukumije postoji legenda, opevana u narodnoj epskoj pesmi ,,Bog nikom dužan ne ostaje” iz neistorijskog ciklusa. Pesmu je zapisao i sačuvao od zaborava Vuk Stefanović Karadžić.
Pesma govori o devojci Jelici koju su braća Pavle i Radule, jako voleli što je izazvalo ljubovoru Pavlove supruge, Pavlovice. Jelica jedan dan dobija od braće na poklon srebrne noževe i njena snaja tada odlučuje da napakosti devojci.
Prvo je ukrala Jelici nož i ubila Pavlovog konja, a potom i njegovog sokola. Krivica je pala na Jelicu, koja se branila da nije kriva i brat joj je poverovao.
Međutim Pavlovica je išla u krajnjost, ponovo je ukrala Jelici nož i ubila svoje dete u kolevci, a taj isti nož vratila tamo gde ga je našla. Odmah potom je probudila muža rekavši mu da je Jelica ubila njihovo dete. Pavle je ušao u sobu dok je Jelica još spavala, pronašao krvav nož i ponovo optužio sestru.
Sirota Jelica nije mogla da dokaže da nije kriva pa je rekla bratu da, ukoliko joj ne veruje, može slobodno da je rastrgne konjima na repove, što je Pavle i učinio. Na mestu gde su joj pale ruke, brada, oči i ona sama, nastali su manastiri Rukumija, Bradača, Sestroljin i Zaova. Po jednoj drugoj legendi na mestu gde su joj pale oči nalaze se dve česme sa lekovitom vodom po imenu Reduša i Jerinac.
Česme koje su po legendi nastale na mestu gde su pale Jeličine oči.
Međutim pravda je stigla i Pavlovicu koja se razbolela i bolovala devet godina. Gonjena grižom savesti zatražila je od muža da odu u zaovinu crkvu ne bi li joj bilo oprošteno. Kada su stigli pred crkvu začuli su glas koji Pavlovici kaže da u crkvi nije dobrodošla i da joj nije oprošteno. Očajna, tražila je od muža da i nju rastrgne konjima na repove, što je on opet učinio. Tamo gde su pali njeni delovi tela rastu trnje i koprive.
Koliko u ovoj legendi ima istine, ne znamo zasigurno, ali pozato je da je putopisac Josif Veselić 1861. godine zapisao da se u manastiru zaista nalazi “i neka svetinja ili upravo ruka od neke svetinje, i to kao što se uopšte drži od one devojke koja je onako nevino stradala”.
Otac Sava je svojevremeno potvrđivao da je ruka stajala u manastiru, i da je nestala tokom Prvog svetskog rata. Pošto je kao dečak živeo nedaleko od manastira, otac Sava je povremeno dolazio u ovu crkvu sa roditeljima i celivao ruku koja je bila ukrašena srebrom. Svetinju su najverovatnije odneli Bugari koji su tokom Prvog svetskog rata zauzeli ove krajeve.
Šta još posetiti u okolini
Na samo pet kilometara udaljenosti od manastira Rukumija nalazi se Viminacijum, arheološko nalazište koje svakako vredi posetiti. Viminacijum čine ostaci starog rimskog grada.
Najbliži gradovi su Požarevac i Kostolac. Ljubitelji pecanja mogu uživati na obližnjoj bari Šugavica.
Ako ste rešili da posetite manastir Rukumiju, obavezno svratite i da pogledate čuveni Viminacijum.
Foto: pravoslavlje.nl, mojepravoslavlje.blogspot.com, toomc.org, panoramio.com, haoss.org, poznanje.co.rs, androidvodic.com
