Manastir Mesić je ženski manastir smešten u istoimenom selu, kod Vršca. Pripada Banatu ( tačnije Južnobanatskom okrugu ) i udaljen je smo nekoliko kilometara od granice sa Rumunijom.
Crkva u sklopu manastirskog kompleksa posvećena je svetom Jovanu Krstitelju. S obzirom na veliki broj posetilaca, u manastiru je napravljen razglas sa kojeg se vernicima čita istorijat manastira.
O manastiru Mesić se brine Zavod za zaštitu spomenika kulture APV iz Novog Sada i to od 1946. s obzirom da je manastir star nekoliko vekova i samim tim je veoma značajano kulturno dobro Republike Srbije. Ukoliko vam je komplikovano da sami odete do manastira, neke turističke agencije imaju organizovane ture za sve vernike koji bi želeli da posete manastir.
Istorija i zanimljivosti manastira Mesić
Prvi put manastir se pominje u dokumentima nakon osnivanja Pećke patrijaršije, ali zna se zasigurno da je mnogo stariji, premda o gradnji manastira ne znamo mnogo.
Postoje čak tri priče o nastanku manastira, ali ni jedna nije sto posto potvrđena.
Po prvoj priči manastir su sagradili 1033. godine učenici svetaca Kirila i Metodija. Kirilo i Metodije širili su hrišćanstvo među Starim Slovenima a napisali su i prva slovenska pisma – ćirilicu i glagoljicu. U mislijama su im pomagali i učenici za koje se pretpostavlja da su izgradili manastir Mesić.
Druga legenda kaže da je nastao još na početku trinaestog veka i da ga je podigao Arsenije Bogdanović Hilandarac, koji je u ove krajeve stigao Atosa, odnosno sa Svete gore. Priča kaže i da ga je Rastko Nemanjić, to jest sveti Sava postavio za igumana ovog vojvođanskog manastira.
Treća verzija, koja je i najverovatnija, kaže da je manastir podignut u petnaestom veku i da ga je sagradio Jovan Branković, poslednji potomak srpske vlastelisnke porodice Branković. Despot Jovan, čiji je predak Vuk Branković, jedan od čuvenih učesnika Kosovske bitke, ktitor je mnogih drugih vojvođanskih crkava i manastira. Istakao se više putra u borbama protiv Turaka. Međutim imao je pet kćeri, tako da se njegovom smrću loza Brankovića ugasila. Jovanov brat Đorđe postao je monah i takođe nije imao sinove koji bi produžili lozu.
O nastanku manastira postoje tri priče.
Elem, nakon Velike seobe Srba, manastir je korišćen kao rezidencija vršačkih episkopa. Tako će ostati do osamnaestog veka kada će Turci već uveliko upasti na ove teritorije i spaliti ga.
Turci su rušili manastir u dva navrata, jednom 1716. a drugi put nekih sedamdeset godina kasnije. Osim što su manastir spalili i opljačkali, ubili su i monahe koje su zatekli u manastiru.
Manastir je stradao i u razornom zemljotresu 1892. godine, ali bez obzira na nedaće koje su ga zadesile uvek je uspešno obnavljan.
Jedna od mnogih dobrotvora manastira bila je i ruska carica Jelisaveta I Petrovna, ćerka Petra Velikog. Ona je svake godine manastiru slala trista rubalja novčane pomoći.
Od 1952. godine, Mesić postao je ženski manastir. 1947 i 1971 ponovo su odrađene rekonstrukcije. Početkom novom milenijuma, renovirana je i unustrašnjost Mesića.
Arhitektura i izgled manastira
Poput većine ostalih vojvođanskih, pravoslavnih crkava, koje su građene za vreme austrijske vlasti i manastir Mesić ima baroknih elemenata, koji su posebno uočljivi na zvoniku. Izgradnju većine tih elemenata naredio je arhitekta Anton Bloberger.
Na baroknim elementima su austrijske vlasti redovno insistirale, iako su igumani često tražili da na manastiru rade majstori koji će ubaciti elemente raške škole i vizantijskog stila. Tek nakon Drugog svetskog rata odrađene su dve rekonstrukcije, kako bi se manastiru Mesić koliko – toliko vratio vizantijski izgled.
U kompleksu manastira možete uživati i u hladovini stoletnog oraha. Od nedavno je sređen put do manastira, pa se broj vernika koji posećuju Mesić znatno uvećao.
Pre nekoliko godina manastir je dobio i zimsku kapelu posvećenu prazniku sveta Tri Jeraha.
Manastir ima dosta baroknih elemenata. Jedan od njih je i zvonik. Jasno se vidi da su kupola i zvonik rađeni u različitim stilovima.
Ikone i freske u manastiru Mesić
U manastiru, tačnije u predelu naosa, ostale su sačuvane ikone iz sedamnaestog veka, ali i nekoliko fresaka iz osamnaestog stoleća. Ispod njih nalazi se još jedan sloj ikona koje su još starije ali koje nisu ispitanje.
Mesič čuva i čudotvornu ikonu Bogorodice. U pitanju je kopija Bogorodičine ikone ,,Dostojno Jest” sa Svete gore. Bogorodica je često i razlog zašto ljudi dolaze u Mesić, posebno na praznik Dostojno. Mnogi ljudi, najčešće radi izlečenja, dolaze da ovde prenoće između 23. i 24. juna u nadi da će Bogorodica poslati čudo i omogućiti im ozdravljenje. Nije poznato ko ju je naslikao ni kako je dospela u manastir.
Kako su crkvi dodavani barokni elementi u gradnji, sličan slučaj bio je i sa ikonama. U vreme kada je arhitekta Bloberger izvršio ,,barokizaciju” manastira, dodate su i neke ikone u istom stilu.
Novije ikone oslikale su pre izvesnog vremena monahinje Nina i Anastasija, ikonopisac iz Beograda Draginja Lazarević, kao i još nekoliko različitih umetnika.
Unutrašnjost manastira sa ikonama
Mapa, adresa i kontakt.
Do sela Mesić se dolazi kada krenete iz Vršca prema Vršačkom bregu. Manastir se nalazi na samom uslasku u selo. Adresa manastira je selo Mesić b.b., 26343 Mesić, Vršac.
Igumanija manastira je mati Paraskeva Mitić, a sestrinstvo čini još osam monahinja i jedna iskušenica. Ukoliko imate nekih dodatnih pitanja ili ako su vam potrebne informacije vezane za raspored bogosluženja i liturgija , možete ih pozvati na broj telefona 013/884-550.
Šta posetiti još u okolini?
Prvi veći grad u okolini je, naravno, Vršac.
Ljubitelji vina koji žele da posete manastir Mesić treba da znaju da se u blizini nalaze ,,Vršački vinogradi” i da je ceo kraj veoma pogodan za uzgoj vinove loze. Poznato je da je i ugarski kralj Ladislav bio oduševljen vršačkim vinima.
Za ljubitelje planinarenja i prirodnih lepota tu su Vršačke planine. Nedaleko od Mesića je Vršački breg, gde možete videti i Vršački zamak ili Vršačku kulu, ostatke tvrđave iz petnaestog veka.
Na nešto više od četrdeset kilometara je čuvena Deliblatska peščara, specijalni rezervat prirode. Ovde možete odmarati ili kampovati u izletištima Devojački bunar i Čardak. Rasprstranjen je i seoski turizam.
Detalj sa izletišta ,,Devojački bunar”
Slike preuzete sa sajtova: androidvodic.com, panoramio.com, trivago.rs, sagatravel.rs
