Manastir Savina

Istorija manastira Savina, Meljine, Crna Gora

Istorija manastira Savina u Herceg Novom nas vraća još u doba kada je živeo Sveti Sava, po kome je i sam manastir dobio naziv. Manastirski kompleks čine tri crkve : crkva Svetog Save, Mala crkva Uspenja Bogorodice i Velika crkva Uspenja Bogorodice.

Prema jednom predanju crkva Svetog Save je starija od samog manastira. Zapravo, istorija manastira beleži podatak da je današnja crkva Svetog Save nekada bila posvećena Svetom Savi Osvećenom, to jest Jerusalimskom, a smatra se da je temelje ove crkve osveštao lično prvi srpski arhiepiskop, Sveti Sava Nemanjić. Hram Svetog Save je korišćen kao parohijska crkva, a tako je ostalo i danas, uzevši u obzir da se nalazi na brežuljku iznad samog manastira, pomalo izdvojena od čitavog manastirskog kompleksa.

Mala crkva Uspenja Bogorodice je najverovatnije nastala u prvoj polovini 11. veka, mada se ne zna sa sigurnošću. Međutim, pouzdano se zna da iz 1648. godine potiče prvi zvaničan zapis o manastiru, koji beleži i njegova istorija. O vremenu nastanka Male crkve manastira Savina postoji dokaz u vidu natpisa u okviru freske, a na kome je navedeno da je crkva sagrađena 1030. godine. Sam natpis, koliko je poznato datira iz 1831. godine.

Manastir Savina

Pretpostavlja se da je manastir Savina, Meljine bio pust sve do kraja 17. veka, kada su u njega došli monasi iz manastira Tvrdoš i počeli da ga obnavljaju. Koliko je poznato, manastir Savina u Herceg Novom je obnovljen 1831. godine.

Jedino za vreme gradnje Velike crkve Uspenja Bogorodice, istorija manastira Savina poseduje tačan podatak. Zbilo se to u periodu između 1777. i 1799. godine.

Posebna zanimljivost se odnosi na ktitora manastira Savina. Možda zvuči neobično podatak koji navodi istorija manastira da je ktitor bio vaskoliki narod srspki, od Dalmacije, preko Mletaka, Trsta, a zabeleženo je da su Srbi sakupljali novčane priloge i širom Rusije. Manastir Savina je izgrađen zahvaljujući srpskom narodu i hrabrim monasima, koji su neretko dolazili i iz Rusije.

Nekada je u sklopu manastira Savina postojao i konak, a kako je izgledao može se i danas videti na jednoj slici koja se čuva u manastiru. Istorija navodi podatak da je zapadni deo starog konaka podignut oko 1725. godine, te da je jedan vek kasnije dograđen. Severni deo konaka je takođe dograđen i to, kako navode podaci 1876. godine. Manastirski konak koji se danas može videti u manastiru Savina u Herceg Novom je zapravo nastao od severnog dela nekadašnjeg konaka, i to u drugoj polovini 20. veka.

Iguman manastira Savina Otac Justin

Iguman manastira Savina, Meljine je arhimandrit Otac Justin Tasić, koji je dugo godina bio starešina manastira Visoki Dečani u Srbiji.

Nakon što je 1992. godine proizveden u čin arhimandrita, Otac Justin biva postavljen za upravitelja manastira Đurđevi Stupovi. Na ovom mestu boravi svega par meseci, a od 02. septembra iste godine biva postavljen za nastojatelja manastira Savina u Herceg Novom, u kome Otac Justin ostaje do današnjih dana.

Otac Justin

Uz Oca Justina, bratstvo manastira Savina trenutno čine još dvojica monaha i četiri iskušenika.

Iguman manastira Savina Otac Justin Tasić je napisao možda najlepše reči o manastiru kojim upravlja, koje ćemo ovom prilikom citirati u celosti : ” O manastiru Savina u prošlosti je mnogo pisano. Već sama ta činjenica svjedoči od koliko je velikog značaja ovaj naš srednjevekovni manastir. On je, pre svega, dika i ponos svakoga Bokelja, pa i šire. Međutim, o njemu treba da znaju i mnogi drugi iz našeg pravoslavnog naciona, kao i pripadnici drugih vera i naroda koji tokom cele godine dolaze na blagotvorno Hercegnovsko primorje, radi odmora, lečenja ili nekim drugim poslom. Mnogi od njih dođu i do našeg manastira da ga upoznaju i nakratko uživaju u njegovim lepotama. Međutim, oni su u minulim godinama za to to svoje zadovoljstvo bili uskraćeni – nisu imali podesan priručnik koji bi ih na pravi način obavestio o svemu onom što u Savini mogu da vide i saznaju. ”

Arhitektura manastira Savina, Meljine, Crna Gora

Arhitektura manastira Savina u Herceg Novom po vremenu nastanka, pripada periodu baroka.

Velika crkva, koja je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice u arhitektonskom smislu predstavlja svojevrsnu mešavinu stilova, ali su svi elementi skladno uklopljeni i u njenu i u arhitekturu samog manastira. Istorija manastira Savina beleži podatak da je takozvanu Veliku crkvu manastira gradio Nikola Foretić, majstor poreklom sa ostrva Korčula. Arhitektura Velike crkve je vrlo specifična, jer predstavlja spoj istočne i zapadne kulture, te mešavinu : romaničkih, gotičkih, vizantijskih i baroknih elemenata.

manastir savina arhitektura

Velika crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice je jednobrodna, a krase je polukružna oltarska apsida i osmougaona kupola. Smatra se monumentalnom, uzevši u obzir da je visoka preko 10 metara, dugačka skoro 24, a široka 8,5 metara. Za gradnju Velike crkve manastira Savina je korišćen beli kamen sa ostrva Korčula.

Ikone i freske

Kako je sama Velika crkva manastira Savina u Herceg Novom monumentalna, tako je i njen ikonostas zadivljujućih dimenzija. Tvorac ovog ikonostasa je zograf Simeon Lazović – Bjelopoljac, a pomagao mu je njegov sin Aleksej.

savina ikone i freske

Iako postoji priča da je duborez ikonostasa načinio Paolo Paskvali iz Dubrovnika, istorija manastira ne poseduje zvaničan podatak o tome.

Zanimljive činjenice su vezane za ikone koje se nalaze danas u ovom manastiru u Crnoj Gori. Njih su na poklon ostavili preci crnogorskih porodica : Vladislavić, Laketić, Miloradović, Stratimirović i Vlastelinović, a koji su bili važne ličnosti na ruskom dvoru. Ukupno je četiri takozvane ruske ikone, koje manastir Savina dobija na dar 1780. godine od porodice grofa Stratimirovića i one se nalaze na ikonostasu, kao prestone ikone, te se razlikuju i po načinu izrade i po dimenzijama od ostalih ikona u ikonostasu Veliki crkve manastira Savina. Istorija manastira navodi podatak da su ove četiri prestone, takozvane ruske ikone već postojale u manastiru kada je Simeon Lazović počeo rad na ikonostasu.

Zanimljivosti o manastiru Savina

Uz riznicu manastira Savina su vezane mnoge zanimljivosti, a one se pre svega odnose na njen sadržaj. Za bogatu manastirsku riznicu je čuo vaskoliki svet nakon što su podaci o njoj objavljeni u delu : ” Dalmatia, the Quarnero and Istria with Cettigne in Montenegro and the island of Grado “, koje je davne 1887. godine načinio Tomas Džekson. Ovaj istraživač je posebno obratio pažnju na plaštanicu, koja datira iz 1659. godine, a za koju istorija manastira Savina navodi da je pripadala srpskom patrijarhu Arseniju Čarnojeviću. Pored ostalih predmeta koji čine bogatu riznicu manastira, tu su i : kristalni krst Svetog Save, koji potiče iz 13. veka, kivot manastira Tvrdoš, koji potiče iz 1615. godine, jevanđelje iz druge polovine 17. veka i još mnogo toga.

Uz zanimljivosti vezane za riznicu manastira Savina, svakako treba pomenuti i gotovo neverovatan položaj koji manastir Savina zauzima. Smešten je u najlepšem delu zaliva Boke Kotorske, na uzviženju sa koga se pruža neverovatan pogled na samo more, te obližnje ostrvo Luštica.

Raspored bogosluženja

Liturgija se u manastiru Savina obavlja redovno kao i u drugim svetinjama Srpske pravoslavne crkve, pa tako postoje svakodnevna bogosluženja, te nedeljna i praznična liturgija.

Svakoga dana jutarnja liturgija počinje u 6 časova izjutra, a večernja u 18 časova.

Nedeljom i praznicima Sveta Liturgija počinje u 9 časova ujutru, a bdenije u 18. Naravno, postoje izuzeci za velike praznike, poput Božića i Uskrsa, na primer, pa je svakako bolje raspitati se na navedeni broj telefona ili direktno u manastiru Savina.

Kontakt

Zvanična adresa manastira Savina je ulica Braće Grakalić, 85 340 Herceg Novi, Crna Gora.

Ukoliko želite da stupite u kontakt sa bratstvom ovog manastira, to možete učiniti na broj telefona 088 43 479.

Lokacija manastira i Google mapa

Iako se često za manastir Savina kaže da se nalazi u Herceg Novom, tačno je da se manastir Savina, zapravo nalazi u obližnjem mestu Meljine, u Crnoj Gori.

Kada krenete put manastira Savina, dobro će vam doći mapa puta. Imajte na umu da je Herceg Novi od Tivta udaljen nešto manje od 20 kilometara, a od Budve 40 – ak.

Ukoliko u manastir Savina, Meljine, Crna Gora idete iz pravca Beograda, onda idete preko Milanovca, Čačka, Užica i Nove Varoši, pa preko Žabljaka, Šavnika, Risna, Bjele dolazite do Meljina. Naravno, ovo je samo jedna od mogućih mapa puta koja vodi do manastira Savina.