Jedan od najmlađih manastira u okviru Srpske pravoslavne crkve svakako je i manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku, u Beogradu. Smešten je u mirnom delu srpske prestonice, a u neposrednoj blizini Topčiderskog parka i Miloševog konaka.
Istorija manastira Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku
Istorija manastira Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku u prestonici Srbije nas vodi u 30 – te godine 20. veka i do jedne vrlo neobične priče. Gospođa Persida Milenković je, kako kažu sanjala da baš na Senjaku, na tom mestu gde se i danas nalazi manastir Vavedenje Presvete Bogorodice treba da podigne crkvu. Ova poznata dobrotvorka je upravo na tom mestu gde joj je i kazano u snu da treba da podigne crkvu i podigla glavnu manastirsku crkvu 1935. godine. Uz manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku, Persida je podigla, zajedno sa svojim suprugom Ristom i školu, u kojoj i danas radi Matematička gimnazija u Beogradu, ali i mnoge druge građevine. Grob Perside Milenković se nalazi u ovom manastiru.
U neposrednoj blizini mesta na kome je manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku podignut nekada je postojala gimnazija ” Kralja Aleksandra “, a sama crkva je podignuta na mestu koje je, kako veli istorija manastira za tu namenu ustupila tadašnja Opština Beograd.
Temelji crkve su osvećeni 10.10.1035. godine i za vrlo kratko vreme crkva je podignuta, te je osvećena već 25.10.1936. godine.
Među zanimljivosti koje se pominju kada je ova Svetinja u pitanju svakako se svrstava i vrlo neobično otkriće do koga se došlo tokom kopanja temelja za manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku. Naime tom prilikom su otkriveni ostaci nekadašnjeg hrama, to jest deo Svetog prestola koji je bio izrađen od kamena, kao i sveštenička odežda, ali istorija manastira ne poseduje podatak o kakvom je hramu reč, kao ni o periodu iz kog potiče.
Poznato je da je tokom Drugog svetskog rata u ovom manastiru obitavalo 50 – ak ratnih siročadi, o kojima su brinule monahinje.
Manastir je podignut kao metoh manastira Kuveždin, koji se nalazi na Fruškoj Gori. Istorija beleži da je upravo ovaj fruškogorski manastir bio prvi ženski manastir u obnovljenoj Srbiji, a poznat je podatak da su žensko monaštvo u Srbiji obnovile monahinje pristigle iz Rusije nakon Oktobarske revolucije.
Jedna od prvih igumanija manastira Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku je bila upravo Ruskinja, Angelina Gračova, rodom iz Petrograda, a koja je u Beograd stigla upravo iz manastira Kuveždin na Fruškoj Gori.
Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku je ženski manastir i aktivan je, a na čelu sestrinstva se nalazi igumanija Mati Anastasija.
Arhitektura manastira Vavedenje Presvete Bogorodice, Beograd
Kada je u pitanju arhitektura ove Svetinje, mora se primetiti na ona poseduje odlike moravskog stila srpske arhitekture. Čuveni srpski arhitekta Pavle Popović, koji je između ostalog zaslužan i za izgled spomen kosturnice na grčkom ostrvu Vido, je zaslužan i za idejno rešenje manastira Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku. Međutim, na zvaničnoj internet prezentaciji ove Svetinje smo naišli na podatak da je projekat za crkvu, zapravo načinio Ivan Rik, arhitekta iz Rusije zajedno sa saradnikom, a da se Pavle Popović samo pominje kao projektant.
Osnova glavne crkve je u obliku upisanog krsta, nad kojom se uzdiže centralna masivna kupola. Kupola je velikih razmera, čime prostor naosa postaje otvoreniji i pregledniji.
Posebno je zanimljiva izuzetno dobra osvetljenost unutrašnjosti crkve, te akustika, a za to se smatra zaslužnim skladan odnos između horizontalnih i vertikalnih elemenata,
Dekoracija je mahom jednostavna, mada su primetni floralni motivi i plitki reljef.
Iako arhitektura manastira Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku ima mahom odlike moravskog stila srpske arhitekture, primetni su i neoromanski, ali i neoraški elementi, a posebno u zidnoj oltarskoj pregradi.
Ikone i freske
Za ikone kakve ih danas vidimo je zaslužan slikar Naum Radić, odnosno ikonopisačka radionica manastira Rakovica, u Beogradu.
Freske, odnosno zidne slike je u periodu između 1972. i 1982. godine načinio slikar Dušan Mihajlović.
Zanimljivosti
Kada se pomene manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku ne mogu se ne pomenuti i zanimljivosti vezane za ovu Svetinju. A među najčešće zanimljivosti svakako spada i legenda o nastanku manastira. Naime, koliko je poznato, čuvena srpska dobrotvorka Persida Milenković, koja je i podigla manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku je usnila tri puta isti san da upravo na tom mestu treba da podigne Svetinju, pa je to razlog, kako se veruje da ovaj manastir bude podignut baš na tom mestu, nadomak prelepog Topčiderskog parka i zdanja u kome se decenijama ranije odmarao niko drugi do srpski knjaz Miloš Obrenović.
Zanimljivosti koje su vezane za manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku su brojne, a svakako se moraju pomenuti ikone koje se čuvaju u ovoj Svetinji, a za koje se veruje da su čudotvorne. Te ikone mahom potiču iz 18 – og , odnosno 19 – og veka. Ikona Lesninske Bogorodice se posredno smatra ikonom zaštitnicom monahinja manastira Vavedenja Presvete Bogorodice, uzevši u obzir da je bila i ostala zaštitnica monahinja koje su živele u ovoj oblasti tadašnje Rusije ( danas ta oblast teritorijalno pripada Poljskoj ). Tu je i dar monaha sa Svete Gore – ikona Presvete Bogorodice ” Zografska – akatisna “. Kako beleži istorija manastira, ovu ikonu su svetogorski monasi darovali monahinjama dok su još boravile u fruškogorskom manastiru Kuveždin.
Kao posebna zanimljivost se pominje i ikona ” Pokrova Presvete Bogorodice “ koja je, kako se tvrdi gorela kada su manastir Kuveždin zapalile ustaše. Postoji podatak da se vatra sama ugasila kada je stigla nadomak rize Presvete Bogorodice, te se tako ikona i očuvala. Tu su još i ikone : Svetog Nikolaja Miriklijskog, Svetog Nektarija Ejinskog i mnoge druge, koje čine bogatu manastirsku riznicu.
Kontakt
Zvanična adresa ove Svetinje, koja među mnogima krasi Beograd, glasi : Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice, ulica Ljube Jovanovića broj 8, Beograd, Srbija.
Ukoliko želite da stupite u kontakt sa sestrinstvom manastira to možete učiniti na broj telefona 011 3693 264 ili putem elektronske pošte [email protected]
Raspored bogosluženja
Sveta Liturgija u ovom manastiru se služi svake subote i nedelje, kao i o praznicima, ali i češće, kako je navedeno na zvaničnoj internet prezentaciji manastira Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku.
Svakoga dana u 12 časova se čitaju Akatisti.
Službu u manastiru vrše dvojica protojereja u penziji i to : Otac Milovan Glogovac i Otac Jovo Ratković. Igumanija manastira je Mati Anastasija.
Lokacija i Google mapa
Ukoliko želite da posetite manastir Vavedenje Presvete Bogorodice na Senjaku sasvim je sigurno da vam mapa neće biti potrebna, čak i ukoliko niste iz Beograda. Dovoljno je da upitate nekoga gde se nalazi Milošev konak, pa će vam biti vrlo lako da stignete i do ove Svetinje. Do manastira se može stići iz više pravaca, što znatno olakšava snalaženje ljudi koji možda dolaze i prvi put u Beograd.
Foto: vavedenjebeograd.net
