Zahvaljujući gotovo idealnoj lokaciji, manastir Pustinja, kod Valjeva je vekovima bio netaknut, ali i neistražen dovoljno. Možda je najbolji prikaz ove Svetinje dala čuvena srpska pesnikinja Desanka Maksimović, čiji zapis iz 1992. godine se i danas čuva u manastirskoj knjizi : ” Srećna sam što sam posetila ovo Sveto mesto. Kako bih pošla na onaj svet, da ovde nisam bila i poklonila se ikonama u ovoj Svetinji. ”
Istorija manastira Pustinja, kod Valjeva
Iako zvanična istorija manastira ne poseduje podatak ko je ni kada podigao manastir Pustinja, kod Valjeva, smatra se da je podignut u doba kralja Dragutina, za koga se veruje da je i ktitor manastira. Međutim, to se ni u kom slučaju ne može smatrati validnim istorijskim podatkom, jer još uvek nije potvrđen. Ono što se, međutim zna jeste da je manastir Pustinja, kod Valjeva podignut na temeljima nekadašnje bogomolje, za koju se pretpostavlja da je na istom mestu postojala u 11. veku.
U turskim spisima koji datiraju iz 1572. godine se pominje ovaj manastir, uz podatak da u njemu živi jedan kaluđer. Iznad ulaznih vrata koja se nalaze na zapadu, pak postoji ploča na kojoj je navedeno da je živopisanje manastira počelo u martu, a završeno već krajem juna meseca 1622. godine. Iz tog razloga, istorija manastira iznosi pretpostavku da je današnja glavna manastirska crkva sazidana ili obnovljena u prvoj polovini 17. veka.
Glavna manastirska crkva je posvećena prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice, a manastir Pustinja, kod Valjeva je ženski i u njemu služe monahinje, iako je u prošlosti bio muški, sve do 1951. godine.
Kasniji podaci navode da je manastir oštećen u drugoj polovini 17. veka, tačnije 1683. godine, u doba kada je tuda proolazila turska vojska. Potom je stradao 1788. godine i to od zloglasnog turskog paše, Bušatlije.
Istorija manastira dalje navodi da je manastir Pustinja, kod Valjeva obnovljen u periodu između 1791. i 1804. godine, a srećom tokom Prvog srpskog ustanka, manastir je pošteđen razaranja. Istog onog pašu Bušatliju je ubio izvesni Kuzman Pirga iz sela Rebelja, čijom zaslugom je manastir spašen od razaranja u ovom periodu, jer je shvatio da želi ponovo da napadne manastir.
Godine 1837. manastir Pustinja, kod Valjeva funkcioniše kao parohijska crkva, a 1848. dobija i zvonik.
U neposrednoj blizini manastira se nalaze dva izvora vode. Kada se krene prema zapadu od manastirske porte nailazi se na izvor ” Mlakovac “, za koji se veruje da je lekovit. Na drugom izvoru, čiste planinske vode, koji se nalazi odmah na ulazu u portu se nalazi česma, koju je podigao 1902. godine Radivoje Tomić, po zanimanju trgovac.
Arhitektura manastira Pustinja, kod Valjeva
Kada je u pitanju arhitektura manastira Pustinja, on se smatra jednim od tipičnih predstavnika Raške škole arhitekture. Osnova crkve je jednobrodna, a ono što je posebno zanimljivo jeste da je naos izuzetno prostran, kada se uzmu u obzir ukupne dimenzije crkve. Građena je od tvrdog kamena, koji je kombinovan sa tesanom sigom.
Nad osnovom se diže kupola, a pevnice su u obliku pravougaonika, sa severne i južne strane, čime je osnova znatno proširena. Čitava građevina stremi u visinu.
Konzervatorsko – restauratorski radovi koji su obavljeni u periodu između 1972. i 1976. godine su uspeli da i arhitekturu i freske vrate u prvobitno stanje. Tom prilikom je načinjen i specijalan drenažni kanal kako bi se glavna manastirska crkva zaštitila od dejstva podzemnih voda.
Ikone i freske
Smatra se da je crkva živopisana zahvaljujući igumanu Janićiju Bitojeviću, a na šta se najverovatnije i odnosi zapis iznad ulaznih vrata, na kome je navedeno da se to zbilo tokom par meseci 1622. godine.
Freske ovog manastira spadaju u najbolje očuvane freske u čitavoj zemlji, a istorija navodi podatak da su freske izradili zografi Nikola i Jovan. Njihovi potpisi se i danas mogu videti na oslikanom sarkofagu. Kao posebnu zanimljivost valja izdvojiti podatak da se freske ne nalaze samo na unutrašnjim, već i na spoljnim zidovima glavne manastirske crkve.
Među freskama manastira Pustinja, kod Valjeva se po lepoti, skladnosti proporcija i koloritu posebno izdvaja freska na kojoj je prikazan Jovan Krstitelj, a tu su i freske na kojima je prikazan Hristov ulazak u Jerusalim, Judina izdaja, kao i Vavedenje Presvete Bogorodice, ali i mnoge druge.
Kako je novi ikonostas načinjen 1840. godine ne može se reči sa sigurnošću koje su ikone krasile njegovpg prethodnika, jer nije očuvan. Pretpostavlja se da su postojale dve prestone ikone i to ikona koja je prikazivala Bogorodicu sa malim Hristom okružena prorocima i ikona Hristosa Pantokratora sa apostolima.
Zanimljivosti
Kada je u pitanju manastir Pustinja, kod Valjeva treba znati da su za njega vezane brojne zanimljivosti, pa ćemo izdvojiti samo par njih, mada ih bogata istorija manastira navodi mnogo više.
Ono što je retkost, a samim tim i posebna zanimljivost ovog manastira svakako je zidani ikonostas, koji poseduje vrlo mali broj manastira u Srbiji.
Mada, čini se da je mnogo zanimljivije narodno predanje koje je vezano za nastanak naziva ovog manastira. Prema tom narodnom predanju tri crkve, odnosno manastira gradila su trojica braće. Reč je o manastirima : Pustinji, Jovanju i Gračanici. Nakon što su izgradili svoje zadužbine, sva trojica braće kretoše zajedno u obilazak svojih zadužbina. Kako veli dalje ovo narodno predanje, manastir Pustinja, kod Valjeva je bio zadužbina najmlađeg od trojice braće, a bio je i najlepši među sva tri manastira. Tako su braća bila opčinjena njegovom lepotom i pokazala su veliku dozu ljubomore i zavisti, te su rekli najmlađem bratu : ” Zašto i nama ne kaza da i mi sazidamo ovako lepu crkvu ? Dao Bog da ti pusta ostala ! ” Često se može čuti i da je manastir dobio naziv po pustinjacima koji su tihovali u ovom području, mada je i to samo jedno od predanja.
Kontakt
Zvanična adresa manastira glasi : Manastir Pustinja, Poćuta bb, 14 206 Poćuta, Srbija. Ukoliko želite da stupite u kontakt sa sestrinstvom manastira to možete učiniti na broj telefona 014 273 143.
Lokacija i Google mapa
Lokacija na kojoj se nalazi manastir Pustinja, kod Valjeva je umnogome zaslužna za njegovu dobru očuvanost, ali upravo zbog teško dostupne lokacije, čini se još uvek nije dovoljno otkriveno ovo manastirsko blago.
Kada krenete put ovog manastira, bez obzira što se nalazi na svega 20 – ak kilometara udaljenosti od Valjeva, gotovo je sigurno da će vam biti potrebna mapa puta.
Do sela u kome se nalazi manastir Pustinja se stiže iz pravca Valjeva prema Bajinoj Bašti, uz živopisnu reku, Jablanicu. Kada stigne u centar sela Poćute primetićete putokaz za skretanje desno, koji vas vodi prema manastiru. Međutim, imajte na umu da je ovaj deo puta prilično loš i da njim treba da silazite sve dok ne ugledate manastir, čija je lokacija u najmanju ruku živopisna, uzevši u obzir da je smešten na proplanku, iznad kanjona reke Jablanice. Nemojte da vas uplaši ako vam se učini da ste se izgubili, jer je to nemoguće, pošto vas vodi direktno do manastirske porte. Samo je potrebno malo duže putovati ovim ne tako lepo uređenim putem da biste došli do manstira Pustinja.
