Manastir Privina Glava, kod Šida, jedan je od mnogobrojnih fruškogorskih manastira. Smešten na krajnjem zapadu Fruške gore, manastir je udaljen samo dvadesetak kilometara od granice sa Hrvatskom. Privina Glava posvećena je Saboru Svetih Arhanđela.
Istorija manastira
Manastir je veoma star, jedan od najstarijih u Srbiji. Sagrađen je u dvanaestom veku, a kao ktitor manastira pominje se izvesni vlastelin Priva ili Priba. Po njemu je manastir verovatno i dobio svoj naziv. Smatra se i da su ga 1496. godine obnovili srpski plemići Jovan i Đorđe ( monaško ime Maksim ) Branković, s obzirom da su oni obnovili i sagradili mnoge druge fruškogorske manastire. Jovan Branković bio je despot, a tu titulu predao mu je stariji brat Đorđe koji je napustio presto kako bi se zamonašio. Braća su direktni potomci Vuka Brankovića. Osim što su obnavljali manastie, istakli su se i u borbi protiv Turaka. Na žalost, kako je Đorđe bio monah i nije imao dece, a Jovan je imao samo kćeri, njihovom smrću, loza Brankovića se ugasila.
Postoje i neke druge pretpostavke kada je osnivanje manastira u pitanju. Rukopis po imenu ,,Minhenski psaltir” koji datira iz sedamnaestog veka, kaže da su monasi iz manastira Kovilje, sagradili Privinu Glavu na svom imanju.
Vreme tursko-austrijskih ratova bilo je veoma teško za manastir, pa su monasi bili prinuđeni da ga napuste. Vratili su se tek na samom početku osamnaestog veka, a pedesetak godina kasnije sagrađena je nova crkva na mestu stare. Nova crkva tada je posvećena je svetim Arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Osim crkve sagrađeni su i konaci sa južne i istočne strane.
Privina Glava imala je veilku sreću tokom kasnije istorije. Poznato je da su tokom Drugog svetskog rata ustaški vojnici upali na Frušku goru i razorili mnoge manastire. Tada su nestala mnoga blaga iz Privine Glave: Žezlo pećkog patrijarha Janićija Drugog napravljeno od biserne školjke i slonove kosti, kapa despota Jovana Brankovića izvezena zlatnim i srebrnim koncem, manastirska biblioteka od preko hiljadu knjiga, kao i mnoga druga blaga čija je vrednost bila ogromna. Iako je opljačkana, Privina Glava ipak nije srušena, dok su monahinje proterane. Nakon rata manastir je ostao zapušten, sve dok 1987. nije napokon rekonstruisan. Tada doživljava procvat a manastir je obnovio otac Gavrilo, uz pomoć monahinja koje su ovde takođe stigle. Danas se u manastirskom kompleksu nalaze i tri crkve: Bogorodičinog Pokrova koja je izgrađena 2004. godine, Svetog Georgija izgrađena 2006 i Uzdizanje časnog krsta sagrađena 2010. godine na brdu iznad manastira.
Privina Glava – istorija
Arhitektura
Crkva Svetih Arhangela ima trikonhalnu osnovu. Kupola koja se uzdiže kružnog je oblika i oslanja se na nekoliko stubića, što je karakteristično za veliki broj fruškogorskih manastira. I Privina Glava je pretrpela barokizaciju u osamnaestom veku, kada je Marija Terezija donela uredbu redukciji manastira i naredila da se pravoslavnim hramovima dodaju barokni elementi. Manastiru je dodat zvonik u barokon stilu. U istom periodu manastir je dobio i pripratu koja je izgrađena na temeljima stare crkve.
Freske i ikone
Za oslikavanje ikonostasa i ikona zaslužan je Kuzman Kolarić, koji je crkvu živopisao nekih pet godina u periodu od 1786. do 1791. godine.
Osim njega, na oslikavanju Privine Glave radili su i drugi majstori. Zografske ikone oslikao je Stanoje Popović ( na starom ikonostasu ), kao i Andrej Saltis ( novi ikonostas ). Krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka Aksentije Marodić, srpski slikar, dodatno je oslikao Privinu Glavu.
Ono što je posebno fascinantno za ove ikone jeste rezbarija, stručnjaci kažu da kod nas ne postoje lepša ostvarenja ovakve vrste umetnosti. Kompozicije su odrađene u svetlijem koloritu.
Otac Gavrilo
Iguman manastira Privina Glava je otac Gavrilo Marić. S obzirom da je omiljen u narodu i da ga mnogi danas citiraju, možemo slobodno da kažemo da je otac Gavrilo i razlog zašto mnogi vernici dolaze upravo ovde na službu.
Otac Gavrilo je rođen nedaleko od manastira, tačnije u selu Višnjićevo. Još kao dečak rešio je da posveti svoj život monaštvu. Pre nego što je došao u manastir Privina Glava, uspeo je da oživi dva druga manastira, koja su nakon Drugog svetskog rata bila zapuštena. To su bili manastir Pakrac u Hrvatskvoj ( tačnije Slavonija ), dok je kasnije je boravio u Kovilju. Na kraju je dobio na upravu Privinu Glavu, gde je ostao do danas.
Pogled na kapiju sa ikonama
Adresa, kontakt, mapa
Privina glava je danas ženski manastir i o njemu se brinu tri monahinje. Manastir je smešten na pet kilometara od Šida koji je ujedno i najbliži veći grad. Adresa Privine Glave je :
Manastir Privina Glava
Vuka Karadžića bb
22240 Privina Glava
Ukoliko imate pitanja, možete ih pozvati na telefon: 022 / 73 91 110
Zanimljivosti i čuda
Ono što je svakako najzanimljivije kada je Privina Glava u pitanju, jeste naziv. Pomenuli smo jednu od priča vezanih za postanak manastira, a to je, da ga je sagradio vlastelin Priva. Logično je da manastir nosi naziv po svom osnivaču. Postoji i druga legenda vezana za ime Privina Glava. Po legendi braća Branković čije se ime vezuje za obnovu manastira, dali su graditeljima veliku svotu novca za obnovu ove svetinje. Međutim graditelji su pobegli, ali su igrom slučaja usput pobijeni. Tako je manastir nazvan Privina Glava, što u slobodnom tumačenju znači ,,prebijena glava”.
Za manastir se vezuju mnoga čuda, između ostalog ovde dolaze momci i devojke koji nemaju sreće u ljubavi i koji ne mogu da se ožene, odnosno udaju. Dolaze parovi koji ne mogu da imaju decu, kao i bolesne osobe u nadi da će u Privinoj Glavi izmoliti za čudo i ozdraviti.
Za manatir su vezane mnoge zanimljivosti.
Šta još posetiti u okolini?
Fruška gora je fenomenalno mesto za odmor, zabavu i rekreaciju, pogotovo ako ste ljubitlj prirode. S obzirom da je ova planina i nacionalni park prirode, uživajte u roštiljanju kraj planinskih jezera, vožnji Dunavom ili planinskim sportovima ( alpinizam, pešačenje, planinarenje, biciklizam, itd ) .
Kada govorimo o Fruškoj gori, nezaobilazna destinacija za sve turiste koji dolaze ovde je svakako Iriški Venac, najveći vrh Fruške gore, sa visinom od 502m. Na samom vrhu je spomenik ,,Sloboda”, podignut u čast borcima iz Narodnooslobodilačke borbe. Spomenik je delo umetnika Slobodana Stojanovića.
Vredi posetiti i banju Vrdnik. Posebno se preporučuje da ovde borave reumatski bolesnici, a ukoliko vam je potrebna pomoć specijaliste oko lečenja, možete boraviti u specijalnoj bolnici ,,Termal”. Tu su i otvoreni i zatvoreni bazeni, a ovde se u oktobru održava ,,Srem film fest”, pa ljubiteljima dobrog filma preporučujemo da ovde dođu u tom periodu i uživaju u filmskom festivalu. Naravno, nemojte zaobići ni manastir Privinu Glavu u tom slučaju.
Ukoliko želite da posetite još neki manastir, Fruška gora ih ima u izobilju. Svaki je star i po nekoliko vekova sa burnom istorijom iza sebe. Osim Privine glave tu su još Jazak, Mala i Velika Remeta, Beočin, Rakovac, Novo i Staro Hopovo, Kušedol. itd.
Nacionalni park Fruška gora
Foto: manastirisrbije.com; commons.wikimedia.org; panoramio.com; zapisi-reportaze.com; novosti.rs
