Manastir Mala Remeta ili Remetica kako ga još nazivaju, nalazi se na južnim padinama Fruške gore. Pripada selu koje se takođe zove Mala Remeta.
Danas je ovo aktivan ženski manastir u kojem borave samo dve monahinje. Posvećen je Pokrovu pesvete Bogorodice, pa manastir slavi slavu 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Istorija manastira
O manastiru ne postoji mnogo podataka, ali se za osnivača pominje kralj Stefan Dragutin Nemanjić, koji je navodno Malu Remetu poklonio manastiru Rači kraj Drine. Kako je kralj Dragutin vladao Sremom u preiodu od 1282. do 1316. manastir je verovatno podignut u tom razdoblju. Ipak ovaj podatak nikada nije zasigurno potvrđen.
Mala Remeta se prvi put pominje u turskim dokumentima iz 1546. godine. Navedeno da je manastir ima veliko imanje, pa se pretpostavlja da je bio veoma bogat za to vreme. Otkupnina koju je manastir tada plaća bila je čak šest hiljada akči, što je zaista velika suma. Nedugo potom je srušen i spaljen, a biće obnovljen tek krajem sedamnaestog veka.
Tada će na ove prostore stići monasi iz manastira Rače ( koji se nalazi kraj Drine ) i oni će biti zaslužni za obnovu Male Remete, uz blagoslov tadašnjeg patrijarha, Arsenija III Čarnojevića. Monasi su stigli u Malu Remetu, baš zbog pretpostavke da manastir pripada Rači, pa na osnovu ovog istorijskog događaja danas smatramo da je kralj Dragutin ipak sagradio Malu Remetu koja je bila pod upravom manastira Rače. Monasi su obnovili manastir koliko su mogli, ali su nekoliko godina kasnije dobili i finansijsku pomoć. Kao drugi ktitor manastira pominje se izvesni gospodin Stanko Milenković iz Šumlja, koji je finansirao gradnju nove manastirske crkve. On je priložio sto četrdeset pet dukata za obnovu manastira, kao i hranu i piće za graditelje. Manastir tada dobija i svoj pečat, i do 1920 vodiće se kao metoh, odnosno posed, manastira Beočin. Poznato je i da je manastir bio veoma siromašan u to vreme.
Ni nedaće Drugog svetskog rata ga nisu zaobišle, jer je manastir i tada stradao. Uništena je manastirska biblioteka sa tri stotine knjiga, kao i konak. Nakon rata Mala Remeta nije naročito obnovljena. Monahinje koje su posle rata naselile manastir posvedočile su da su tada spavale, buklavno, pod vedrim nebom, jer je konak bio uništen. One su se izdržavale odlaskom u nadnicu, prodajom sušenog lipovog lista ili prodajom rakije ( pošto je manastir posedovao šljivik ) a od svoje skromne zarade obnavljale su manstir koliko su mogle.
Istorija Male Remete: veruje se da je kralj Dragutin Nemanjić osnovao manastir, ali ova tvrdnja nije u potpunosti dokazana
Arhitektura Male Remte
Za sigurno možemo reći da je Mala Remeta jedan od najlepših fruškogorskih manastira, ako ne i najlepši. Manastirska crkva je malih dimenzija, ali veoma lepa i starinskog izgleda što joj daje dodatnu draž.
Osnova crkve je u obliku krsta, građena u srpsko-vizantijskom stilu. Građena je od sivo-plavog tesanog kamena i cigle. Najupečatljiviji detalj jeste kupola, koja nije obla, kao što je slučaj kod većine crkava, već se sužava na vrhu ( ima oblik kupe ). Na vrhu kupole je krst, kao što i priliči jednom pravoslavnom hramu. Na manastiru se nalazi devet prozora. Ono što je još specifično za ovaj manastir jeste i to što Mala Remeta nema zvonik, pa se zvono nalazi ispred crkve na drvenim stubovima koje natkriva limeni krov.
U sklopu manastirskog kompleksa je i konak i mala kapela posvećena svetom Iliji.
Još jedna specifičnost za Malu Remetu jeste što se spasila baroknih uticaja koji nisu zaobišli većinu ostalih vojvođanskih manastira. Austrijske vlasti koje su vladale ovim krajevima do kraja Prvog svetskog rata, insistirale su da se na pravoslavnim hramovima dozidaju barokni i katolični elementi. Ova odluka je, očigledno, zaobišla Malu Remetu.
Mala Remeta važi za jedan od najlepših manastira na Fruškoj gori
Freske i ikone
1757. godine na crkvi je odrađen ikonostas, na kojem je radio, između ostalih i Janko Halkozović. On je naslikao dve prestone ikone koje se smatraju najlepšim u manastiru. Pored njega na ikonostasu je radilo još nekoliko majstora, koji su naslikali ukupno pedeset tri ikone podeljene u pet zona. Na ikonostasu su prikazani veliki praznici, apostoli, proroci, Jovan Krstitelj, Bogorodica, Spasitelj, a tu je i ikona Pokrova Bogorodičinog kojoj je i posvećena crkva.
1910. godine crkva je takođe oslikana, ovoga puta za ikone je bio zadužen Kosta Vanđelović. Neke od njegovih ikona su: Sveti Sava se odriče krune, Car Uroš, Knez Lazar…
Iako je riznica opljačkana tokom Drugog svetskog rata, danas se u manastiru čuvaju dve vredne knjige koje datiraju još iz sedamnaestog veka. U pitanju su rukopisi iz manastira Rače.
Ikonostas u Maloj Remeti
Monahinja i igumanija. Bogosluženja i liturgije.
O manastiru se brinu samo dve monahinje. To su igumanija Rafaela i monahinja Efrosinija. Ipak i jedna i druga uspevaju da u manastiru održe red, uređuju dvorište i prostorije u manastirskom kompleksu.
U manastiru se ne održavaju liturgije, monahinje odlaze u manastir Jazak na bogosluženje nedeljom. Na žalost put do Male Remete je neasfaltiran, pa ljudi retko dolaze ovde. Ukoliko vas put, pak, navede u ove krajeve, obavezno svratite i u Malu Remetu, jer je manastir jedinstven po mnogo čemu i vredi ga posetiti.
Adresa, kontakt, mapa…
Adresa manastira je Manastir Mala Remeta 22409 Jazak.
Kontakt telefon manastira je 022 / 468 – 846.
Do manastira možete doći kada krenete iz Vrdnika do sela Jazak. U centru Jazaka imaćete oznaku na desno, idete skroz do kraja sela. Na kraju sela, pre uzbrdice, naićićete na još jedno skretanje desno i kada tu skrenete idete pravo do manastira.
Zanimljivosti
Pre petnaestak godina u manastiru su menjane celivaonice, i ispod jedne pronađene su mošti svetog Đorđa Kratovca, odnosno delić moštiju. Niko u manastiru nije znao da stoje skrivene ispod dasaka celivaonice.
Sveti Đorđe Kratovac je pravoslavni svetac iz šesnaestog veka, rodom sa Balkana ( ne zna se tačno da li je iz Bugarske, Srbije ili Makedonije ). Po zanimanju je bio kujundžija. Nakon što je odbio da se poturči, Turci su ga mučili, a potom i spalili na lomači. U Srbiji se slavi 24. februara po gregorijanskom kalendaru.
Ćivot sa moštima svetog Đorđa Kratovca u manastiru Mala Remeta
Šta još posetiti u okolini?
Osim Male Remete, tu su i ostali fruškogorski manastiri koje možete posetiti: Velika Remeta, Jazak, Kušedol, Novo i Staro Hopovo, Grgeteg, Rakovac, i mnogi drugi.
Najbliži grad je Irig, koji se nalazi na petnaest kimometara udaljenosti.
I Frušku goru, kao nacionalni park prirode vredi posetiti i istražiti. Ona je posebno interesantna ljubiteljima planinskih sportova poput pešačenja, biciklizma, planinarenja … Oni koji nisu ljubitelji sporta i koji više vole da odmaraju, preporučujemo boravak kraj fruškogorskih jezera, vožnju Dunavom ili da uživaju u nekom od restorana sa bogatom vojvođanskom trpezom. Prošetajte se do Iriškog venca, najvećeg vrha Fruške gore.
Sedam kilometara od Male Remete smeštena je banja Vrdnik. Banja je idealna za lečenje reumatskih bolesnika. Osim toga ovde imate i bazene ( otvorene i zatvorene ), specijalnu bolnicu ,,Termal” , a u oktobru se održava ,,Srem film fest”, filmski festival.
Iriški venac i spomenik ,,Sloboda”
Foto: trekearth.com, sv-luka.org, vojvodinaonline.com, panacomp.net, pravoslavnasrbkinja.blogspot.com, panoramio.com
